Iako je pritvor mera koju bi sud trebalo da primenjuje samo ako ništa drugo nije svrsishodno, u pritvorskim jedinicama u Srbiji trenutno se nalazi oko 3.000 osoba, što je daleko više od postojećih kapaciteta.
Uprkos postojanju alternativnih mera, sudije i dalje prečesto određuju pritvor.
Pritvorske prostorije u Srbiji su ruinirane, uglavnom neokrečene i nedovoljno zagrejane. U mokrim čvorovima voda stalno curi iz slavina, na zidovima je vlaga i oseća se memla. Neke pritvorske prostorije uopšte nemaju prozore, te svetlost i svež vazduh dopiru kroz rešetke iz zajedničkog hodnika. Ovo je samo deo opisa prostorija u kojima borave pritvorenici u Srbiji iz izveštaja zaštitnika građana Srbije.
Najlošiji uslovi su u samicama, u kojima uprkos imenu neretko borave i po četiri ili pet pritvorenika. Zbog manjka kreveta, pritvorenici spavaju na dušecima, takozvanim "kockama".
"To se spaja i spava se na podu. U tome je sve – i čučavac i wc, sve je tu. Metar i po sa dva i po. Tu sam proveo sedam dana. Dvadeset tri ipo sata dnevno u samici, pola sata šetnja", priča sagovornik NUNS Centra za istraživačko novinarstvo koji je u pritvoru proveo 101 dan. Prvu pritvorsku noć je, zbog preopterećenosti kapaciteta u Centralnom zatvoru u Beogradu, proveo u sudnici, da bi nakon jedne noći u Zabeli i dva meseca u Ćupriji, opet bio vraćen u CZ.
Zakon: Pritvor samo ako mora
Važeći Zakon o krivičnom postupku (ZKP) određuje pritvor kao najstrožu meru obezbeđenja prisustva okrivljenog, koja se može odrediti "samo ukoliko se ista svrha ne može ostvariti nekom drugom merom". Druge, blaže mere jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta i jemstvo. Praksa u Srbiji pokazuje da se neke od ovih mera, kao što je to slučaj sa jemstvom, ipak ne odobravaju u dovoljnom broju slučajeva u kojima bi to bilo logično i zakonski osnovano.
Šira javnost često ne pravi razliku između pritvora kao mere obezbeđenja prisustva okrivljenog i kazne. Budući da je sudstvo nezavisno, kao jedan od kontrolora funkcionisanja ove grane vlasti pojavljuje se upravo javnost. Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca ističe da usled pritiska javnosti, sudije i tužioci određuju pritvor kao bezbedniji put (za sebe), krećući se linijom manjeg otpora.
Prema podacima koje je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila NUNS Centru za istraživačko novinarstvo u martu 2012. godine, broj pritvorenih lica je iznosio oko 3.000, a kapacitet smeštaja za pritvorena lica je "dovoljan".
Da kapacitet smeštaja nije dovoljan, zaključak je u godišnjem izveštaju zaštitnika građana. Kapacitet pritvorskih jedinica je za manje od 2000 pritvorenika, a njihov broj dovodi do toga da nemaju dovoljno prostora na raspolaganju, što nije u skladu sa važećim propisima i standardima. "To nije greška upravnika, oni ne mogu da omoguće četiri kvadrata svakom pritvoreniku iz prostog razloga što se pritvori stalno popunjavaju", ističe zamenik zaštitnika građana za lica lišena slobode Miloš Janković.
Ide se ka smanjenju broja zatvorenika
Prenaseljenost zatvora je ocenjena kao akutan problem i od strane Vlade Srbije, koja je u julu 2010. usvojila "Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u periodu od 2010. do 2015". Ovim dokumentom predviđeno je nekoliko oblasti delovanja nadležnog Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, od izgradnje novih zatvorskih kapaciteta i promene važećih zakonskih propisa, do razvoja alternativnih sankcija. Proširenje osnova za određivanje jemstva i "mera napuštanja stana" (kućni pritvor) su ocenjene kao kratkoročne aktivnosti čijim preduzimanjem bi se pritvor sveo na meru koja se primenjuje samo izuzetno.
Osobe koje su neosnovano osuđene i lišene slobode imaju pravo na naknadu štete, prema Zakonu o krivičnom postupku. Ministarstvo pravde, koje poseduje podatke o ukupno isplaćenom iznosu novca po ovom osnovu, novinarima CINS-a nije dostavilo iste, premda se odgovor čekao više od mesec dana. U Informatoru o radu ministarstva, ažuriranom u januaru 2012, navodi se da je, na osnovu sporazuma sa Ministarstvom pravde, u toku 2010. godine Komisija za naknadu štete isplatila naknadu za 53 lica, u ukupnom iznosu od 7,5 miliona dinara.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 5
MiLena
Iz tog razloga često menjaju optužnice, jer prvobitne ne piju vodu, pa se pišu onako "usput" druge.
Primera je mnogo od onih nepoznatih slučajeva do onih opštepoznatih tipa "Mile Dragić", odnosno pritvorenik i optuženi mora biti za nešto po svaku cenu osuđen!
VladimirR
Medjutim, ne znam kako, ali izgleda da postoje jos neke zavrzlame po zakonima koje omogucavaju da ljudi budu u pritvoru i po 7-8 meseci - bez sudjenja, bez prikupljenih dokaza, bez realnih razloga.
Jedan takav slucaj se moze pratiti na www.kojesledeci.com - i dalje nije jasno zasto su uopste momci bili u pritvoru vise od pola godine, s obzirom da su radili legalno (bar su tako smatrali i dalje smatraju), a druga strana ni posle 2 godine jos uvek ne moze da dokaze suprotno.
G
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar