Afera mleko - ko je na kraju odgovoran?

Afera sa mlekom pokazala je da u Srbiji ne funkcioniše sistem bezbednosti hrane od njive do trpeze, u ovom slučaju od kukuruza na poljima do mleka u frižiderima.

Prvi propust napravila je poljoprivredna savetodavna služba koja, prema oceni stručnjaka, nije reagovala na vreme, pokazalo je istraživanje BIRN-a. Zadatak ove službe je bio i da edukuje proizvođače pošto se još u novembru znalo da je kukuruz kontaminiran.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, takvih savetodavnih i stručnih službi u Srbiji ima 34. U Srbiji ukupno radi 239 savetodavaca. Na području Centralne Srbije radi 147 savetodavca, a njihov rad prati i finansira Ministarstvo poljoprivrede, dok na području Vojvodine savetodavni posao radi 92 službenika, koje finansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.

Prošle godine je za zarade 147 zaposlenih savetnika izdvojeno 133.507.864 dinara u bruto iznosu, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, dodajući da neto plata jednog savetodavca ne prelazi mesečno 40.000 dinara.

Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov potvrđuje da je krajem prošle godine, kada se pojavio problem sa kukuruzom, prvi korak trebalo da naprave upravo savetodavne službe.

"Njihov zadatak je bio da informišu proizvođače o datom problemu, ali apsolutno ništa nisu uradili iako ih plaćaju poreski obveznici", kaže Živkov.

Stručna javnost upozorava da je još na polju trebalo razdvojiti zdrav kukuruz od plesnivog. Kako se to nije desilo, zrna kontaminirana aflatoksinom došla su u ambare kod poljoprivrednika i u silose, gde postoje savršeni uslovi da se toksini lako prenesu i na ostalo zrnevlje.

Srbija je specifična po tome što se više od 80 odsto kukuruza proizvodi kod malih proizvođača koji ga skladište u svojim koševima. Na ulazu žita u koševe i silose takođe nije bilo kontrole, što je drugi propust u ovom lancu. Kasnije se greške nižu jedna za drugom, kontrola je izostala gotovo na svakom koraku, ukazuju poljoprivredni stručnjaci.

"Država nije odreagovala na njivi, aflatoksin je došao u silose, ali još uvek je moglo da se reaguje da se spreči pojava povišenog nivoa u mleku. Potrebno je bilo obezbediti adekvatno sušenje kukuruza da bi se smanjio nivo kontaminacije u skladištenju", kaže Živkov.

Da se reagovalo na polju, prema proceni Živkova, trošak bi bio milion evra, da se suzbilo širenje u ambarima gubitak bi bio 10 miliona evra, ovako će se meriti stotinama miliona evra.

Kritična tačka

Svi koji se bave proizvodnjom ili preradom mleka imaju obavezu da jednom godišnje donesu HACCP plan, koji pokazuje gde su kritične tačke u proizvodnji i savetuje kako ih izbeći.
Kontaminirana hrana je završila na farmama muznih krava i tu počinje problem sa mlekom, kažu u Nacionalnoj asocijaciji prerađivača mleka (SEDA).

"Do tog momenta obaveza je institucija da obezbedi monitoring i kontrolu hraniva, a zatim farmera i stočne hrane", kaže Goran Janjić iz Nacionalne Asocijacije prerađivača mleka.

Mlekare imaju obavezu, kako on dodaje, da kontrolišu redovno mikrobiološku ispravnost mleka (bakterije, somatske ćelije, ostaci antibiotika i vode), dok se kontola na residue radi periodično i uz angažovanost institucija. Uzrok ovome je kompleksnost procesa ispitivanja, kao i nedostatak Nacionalne laboratorije.

U Srbiji postoji devet akreditovanih laboratorija koje ispituju prisustvo aflatoksina u mleku i 10 laboratorija koje ispituju prisustvo iste kancerogene materije u hrani za životinje.  

U organizacijama za zaštitu potrošača najčešće kažu da nemaju dovoljno novca da uzorke šalju na analizu.

Ko je odgovoran?

"U aferi mleko najveći problem je nečinjenje. Država jednostavno nije želela da se suoči sa problemom. Mlekare stalno rade analize i morale su znati za povišen nivo aflatoksina", kaže Živkov, dodajući da se prikrivanje podataka u jednoj ozbiljnoj zemlji tretira kao prekršajno delo.

U Zakonu o bezbednosti hrane navodi se: "ako subjekt u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po potrošača obavesti Ministarstvo".

Zbog brojnih propusta do kojih je došlo najpre u aferi sa kukuruzom, koja je potom eksplodirala sa mlekom, Ministarstvo je odlučilo da poveća nivo aflatoksina za deset puta.

Nakon toga, državni vrh je odlučio da se obračuna sa dvojicom službenika, te su zbog povećanog nivoa aflatoksina u mleku smenjeni direktor Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja.

Nakon što je smenjen, direktor Uprave za zaštitu bilja Jan Boćanski je rekao da on nije odgovoran za zaraženo mleko. "Moja odgovornost i odgovornost Uprave za zaštitu bilja za aflatoksin i mleko je nula. Uprava za zaštitu bilja nema nadležnosti nad kontrolom stočne hrane, već se bavi sprečavanjem pojave i širenja karantinskih bolesti", izjavio je Boćanski za BIRN.