"Akcija snižavanja cena hrane je promašaj"

"Koliko je sredina u kojima je samo jedan ili nijedan od trgovinskih lanaca koji su potpisnici inicijative ministarstva?", zapitao je APOS i predočio da, pošto obavlja redovni monitoring cena osnovnih namirnica i to baš u velikim marketima, postoji praksa da svi marketi snize cene jedne grupe proizvoda, a povećaju drugu.

"Vlada bi u ovakvim slučajevima, bilo da je u pitanju 'socijalna korpa' ili energetski zaštićen kupac, prethodno trebalo da uradi socijalne karte koje bi jasno pokazale kome je i kakva pomoć potrebna", smatra APOS.

Ova asocijacija tvrdi da veliki trgovinski lanci već imaju trgovačke marke koje su i jeftinije najmanje 10 odsto.

"Postavlja se pitanje da li će na ovaj način trgovci samo dobiti mogućnost da svoje redovne reklamne kampanje i dodatno kanališu putem saopštenja za medije i dobijaju dodatni besplatni reklamni prostor, a da pritom potrošač i dalje ima istu ponudu i iste cene kao i pre prvog aprila"?

Tako da isti market, na primer, istovremeno ima i najjeftinije meso i najskuplje testo u gradu, tvrdi APOS, koji je izrazio bojazan da će se takva praksa nastaviti, jer postoje brojna saopštenja trgovinskih lanaca koja najavljuju pojeftinjene upravo onih grupa proizvoda koja su kod njih i inače jeftinije.

APOS će tokom aprila, pored monitoringa cena, proveriti da li će takozvana "socijalna korpa" zaista imati niže cene i da li će se trgovinski lanci ponašati tako da će nam jeftinije naplaćivati ulaz na "ćupriju" - a skuplji "silazak" s mosta, poručila je ta asocijacija potrošača.

Ministarstvo: Recept za sniženje cena u trgovinama - veća konkurencija

Akcija Ministarstva trgovine za sniženje cena prehrambenih proizvoda za 10 odsto u velikim trgovinskim lancima naišla je na veliki odziv trgovina, ali pravi efekat bi se postigao tek kada bi došlo do povećanja konkurencije na tržištu i izrade socijalne karte najugroženijih, ocenili su eksperti.

Državni sekretar u Ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu Dragovan Milićević je ocenio da je prvog dana akcije zabeležen veliki odziv maloprodajnih trgovinskih lanaca i izrazio očekivanje da će se još neki od njih uskoro pridružiti.

Ministarstvo trgovine još nema socijalne karte najugroženijih građana Srbije, već raspolaže samo podacima o broju stanovnika sa najnižim primanjima, rekao je Milićević, u programu RTS-a, navodeći da je ova akcija, kao i druge mere vlade, usmerena na najugroženija domaćinstva.

Akcija nije vremenski ograničena i ona je na dobrovoljnoj bazi, podsetio je on i naveo podatak da je prosečni trošak domaćinstva u Srbiji za hranu, prema zvaničnoj statistici, oko 4.500 dinara mesečno po članu.

Odgovarajući na pitanje zašto u Srbiji još nema velikih evropskih trgovinskih lanaca, koji bi mogli da obore cenu hrane, Milićević je rekao da je trgovinsko tržište u Srbiji veoma "plitko", jer je procenjeno na oko 3,5 milijarde evra godišnje, što je malo za evropske gigante i dodao da se i dalje vode pregovori se nekima od njih za ulazak u našu zemlju.

Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida ocenila je da ova akcija Ministarstva trgovine neće zaživeti, bar ne na duži rok, i dodala da je u supermarketima i drugim prodavnicama prvog dana najveći popust zabeležen na proizvode kućne hemije, dok je manji popust bilo na prehrambene artikle.

Centar potrošača Srbije odobrava akciju Ministarstva trgovine, ali bi ona trebalo najpre da pomogne socijalno najugroženijima, zbog čega je potrebno što pre izraditi socijalne karte.

Vida smatra da bi prava mera države bila da se poveća konkurencija na tržištu, odnosno broj velikih trgovinskih lanaca i spreči dominantan položaj pojedinih trgovinskih lanaca i ukazala da su prosečni troškovi za hranu u zemljama EU danas niži nego u Srbiji.

Kupovna moć potrošača trenutno je najveća u Beogradu i okolini, a najmanja na na jugu Srbije, navela je Vida i ukazala na paradoks da je vrednost potrošačke korpe 64.000 dinara mesečno, a prosečna plata 46.000 dinara mesečno.

Ocenjujući akcije države da se smanji cena hrane i odobre besplatni kilovati struje za najugroženije, zamenik glavnog urednika nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je ukazao da ti potezi države pokazuju da je situacija u zemlji dramatična.

Ćulibrk je rekao da akcija snižavanja cena u velikim trgovinskim lancima nije pravedna, jer pravo na popust za prehrambene proizvode imaju i socijalno ugroženi i oni koji to nisu, tako da ta mera neće postići cilj.

Komentarišući slabo interesovanje velikih evropskih i svetskih trgovinskih lanaca za Srbiju, Ćulibrk je rekao da Srbija, sa prosečnim platama stanovništva od 350 do 400 evra mesečno, nije respektabilno tržište za njih jer smo mnogo zakasnili, jer je 2005. godina bilo pravo vreme za njihov dolazak, ali je šansa propuštena zbog sporosti u administrativnim procedurama.

Kada je reč o pojeftinjenju "Fijatovog" automobila 500L i reakcijama u zemlji i inostranstvu, Ćulibrk je rekao da je pomalo iznerviran reakcijom Evropske komisije, podsetivši da slične akcije sprovode i drugi evropski proizvođači automobila u svojim zemljama.