"Preletači" - da li je ideologija nestala iz politike?

Poslednja u nizu je poslanica Dragana Đuković koja je napustila Poslanički klub URS-a i dogovorila se s rukovodstvom Treće Srbije, koja je koalicioni partner SNS-u u Novom Sadu, da zastupa njihove interese u Skupštini. Đuković je za godinu tri puta u parlamentu menjala stranačku pripadnost. U Skupštinu je ušla na listi URS-a, kao član Narodne partije Maje Gojković, ali je posle nekoliko meseci prešla u samostalce. Zatim se vratila u URS i opet ga napustila.

Poslanik Nenad Kitanović prešao je odmah posle izbora iz DS-a u URS-a, i posle devet meseci dobio subvenciju za firmu. Mnogo je ovakvih primera i mogli bi se ređati unedogled. Kod nas je uvek bilo preletača i nezadovoljnih koji su izlazili iz partija i osnivali svoju stranku. Ali, čini se da je sada toga više nego ranijih godina, i da promena ideologije više nije smetnja za transfere, piše Politika.

Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da je samo delimično tačno da ideologija poslednjih godina nestaje iz politike.

"Ideologije i ranije nije bilo mnogo u partijama, ako se akcenat stavi na ubeđenja članstva a ne partijske ambalaže. To se najbolje videlo posle 5. oktobra, kada smo imali veliku seobu partijskih kadrova. Stranke iz redova DOS-a, proporcionalno delu kolača vlasti koje su dobile i kadrovskim deficitima koje su imale, preko noći su rasle kao kvasac. Što je bila prisutnija percepcija da su u pogledu članstva male, a da su, kao primera radi DSS, dobile mnogo, postajale su snažniji magnet za karijeriste svih boja, ali i brojne frustrirane građane koji ne vide mogućnost da reše svoje probleme bez posedovanja kurentne partijske knjižice".

Anđelković kaže da se ista priča ponavlja od formiranja i naglog jačanja SNS-a, ali da je novo to što je ideologija počela da gubi smisao i među "običnim" glasačima. "Ideološka ubeđenja dugo su bila mnogo snažnija među njima nego u redovima partijskog članstva, ali sada su i oni otišli u ravnodušnost. Partije su za brojne birače postale ’proizvodi’, slično kao deterdženti, koje su spremni da probaju i menjaju".

Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže kaže da je znatno više ljudi promenilo stranku nego posle izbora 2008. godine i pre toga.

"Ulog u igri je sada veći. Ljudi misle da će ova vlast relativno dugo trajati i zato preleću iz jedne u drugu stranku. Da Srbija nije jedinstven primer, pokazuje italijansko iskustvo. Između 1996. i 1999. godine od 600 poslanika njih 100 je promenilo ’boju’ a neki i po dva puta. Kod nas su poslanici izuzetno pokretna skupina i prelaze na isto mesto i u novoj partiji. U Engleskoj, kada pređete iz jedne u drugu partiju morate dugo da argatujete, da biste pokazali da niste došli iz neke koristi".

"Prelazak u drugu partiju olakšan je i činjenicom da u Srbiji nema antisistemskih partija, ali ni partijske indentifikacije", kaže Goati.

"U Engleskoj ili Francuskoj političari se poistovećuju sa svojom partijom, a birači glasaju za nju i kada nije u najboljem položaju. Ovde vlada partijski promiskuitet s obrazloženjem da su svi isti. Ali, nisu isti ljudi, iako je ista politika. To je pokušaj da se nađe opravdanje. Posebno obeshrabruje to što posle prelaska, u novoj stranci sleduje isti ili viši nivo. To znači da partije nisu formirane, da su članovi fluidni i oni se mogu prevesti u drugu stranku. Sve to događa se jer smo novouspostavljeno demokratsko društvo, gde ljudi nemaju predstavu o etičkim granicama ponašanja. Misle da je najbolji najkraći način".