Mladića teraju da svedoči na suđenju Karadžiću

Istovremeno, Pretresno veće odbilo je Karadžićev zahtev da sudski poziv za svedočenje pod pretnjom kaznom bude uručen Nikoli Tomaševiću, bivšem sudiji Vojnog suda u Banja Luci.

U odluci Pretresnog veća koja je danas objavljena, podseća se da je Karadžić 18. aprila ove godine tom veću podneo zahtev da se general Mladić pozove da svedoči u procesu protiv njega 29. jula ove godine, na osnovu Pravila 54 Pravilnika Tribunala. Karadžić je u tom zahtevu naveo da je već pokušao da od Mladića dobije dobrovoljni pristanak da svedoči, ali da je on to odbio.

Mladić je 14. maja podneo poverljivi odgovor na Karadžićev zahtev, u kojem se poziva na Statut Tribunala prema kojem jedan optuženik ne treba da bude "primoran da svedoči protiv sebe samog ili da prizna krivicu", i podseća da postoji sličnost između njegove i optužnice protiv Karadžića. Mladić u odgovoru, takođe, navodi svoje loše zdravstveno stanje kao razlog da odbije Karadžićev poziv da svedoči.

Pretresno veće podseća da, prema Pravilu 54, može da naloži upućivanje poziva na svedočenje pod pretnjom kaznom kada je to "potrebno u cilju istrage ili pripreme rasprave", a kao poslednje sredstvo, i ocenjuje da je Karadžić zadovoljio potrebne kriterijume da se Mladić pozove da svedoči.

Kako je Karadžić naveo u zahtevu, očekuje se da će Mladić svedočiti o tome da združeni zločinački poduhvati navedeni u optužnici protiv bivšeg predsednika RS nikada nisu postojali i da Mladić nikada nije obavestio Karadžića, ni usmeno ni pisano, da će "zarobljenici iz Srebrenice biti, da su ili da su bili pogubljeni", stoji u saopštenju Haškog tribunala. Između ostalog, Mladić bi, prema Karadžićevom zahtevu, trebalo da svedoči i o tome da tokom mnogobrojnih razgovora i sastanaka njih dvojica nikada nisu dogovarala niti planirala proterivanje muslimana niti Hrvata iz oblasti pod srpskom kontrolom, navodi se u saopštenju.

Karadžić smatra da je potrebno da Mladić svedoči kako bi se opovrgle tvrdnje Tužilaštva da je Karadžić imao "brojne izvore iz kojih je mogao da sazna za pogubljenje zarobljenika iz Srebrenice", uključujući Mladića, kao i tvrdnje Tužilaštva da je između njih dvojice postojao plan da se počine zločini navedeni u optužnici.

Tužilaštvo tereti Karadžića za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN u periodu od 1992. do 1995. godine. Posle višegodišnjeg bekstva, bivši predsednik RS uhapšen je u julu 2008. godine u Srbiji i izručen Tribunalu, a suđenje mu je počelo 26. oktobra 2009. godine.