Birokratija koči obnovu poplavljenih kuća

Kancelarija za obnovu poplavljenih područja u nekim slučajevima traži dokumenta koje je nemoguće nabaviti, te mnogi koji su bez krova ne mogu dobiti sredstva.

Građani se žale da se zahteva preobimna dokumentacija, od koje je najteže nabaviti dokaz o vlasništvu. Naime, ogroman broj domaćinstava nije uknjižen na sadašnje vlasnike, a rešenja o nasledstvu ili kupoprodajni ugovori su nestali u poplavi, te podnosioci ne mogu pravosnažnim dokumentom dokazati vlasništvo nad objektom, bez obzira što imaju račune, prebivalište i svedoke, pa se njihov zahtev odbija kao nepotpun.

"Od nas se traži da sudskim putem dokažemo vlasništvo da bismo mogli da podnesemo zahtev za naplatu. Sudski procesi traju mesecima, a mi smo bez krova nad glavom i osnovnih uslova za život već tri meseca. Leto je na izmaku, plašimo se kako ćemo dočekati zimu", kaže za Danas čovek čija je kuća uništena u majskim poplavama. On dodaje da do Marka Blagojevića, direktora Kancelarije, ni njegovih najbližih saradnika niko od ljudi sa istim problemom nije mogao da dođe, ocenjujući da je novčana pomoć pod ovakvim uslovima "potpuno nedostižna".

Na osnovu uredbe Vlade koja je objavljena u Službenom glasniku 24. jula, dokumenta potrebna za nadoknadu štete su: zapisnik o proceni štete nadležne komisije, kopija lične karte podnosioca sa prebivalištem u poplavljenom području, uverenje o prebivalištu i kopija broja tekućeg računa. Ukoliko komisija sumnja u validnost podnetih dokumenata, podnosilac je dužan da izjavom dva svedoka ili računima za struju, vodu i telefon dokaže svoje prebivalište na datoj adresi.

Međutim, u praksi se dešava da opštinska komisija, po nalogu Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, traži dodatna dokumenta: dokaz o vlasništvu - vlasnički list na ime podnosioca ili dokaz da je objekat legalizovan ili da je podnet zahtev za legalizaciju.