U prodavnici ostavimo 365 dinara na dan

Zavisno od prodajnog formata, u malim prodavnicama najčešće trošimo oko 200, a u većim marketima do 500 dinara. Kupovna moć građana strmoglavo pada. Iz meseca u mesec smanjuju se količine kupljene robe, i sve ređe se i ide u šoping.

Promet je u velikim trgovinama desetkovan. Struktura "dnevne" korpe godinama se ne menja, a u njoj su najčešće hleb, mleko, salama, jogurt, krompir, jabuke, cigarete...

Samo u poslednjih godinu dana prodaja je smanjena za 10 odsto. Pazare se samo najneophodnije namirnice, a promet skoči samo uoči praznika i dan, dva nakon primanja plata i penzija. To i ne čudi, jer najveći deo zarada izdvajamo za fiksne mesečne račune i rate kredita.

"U manjim mestima u unutrašnjosti pad prometa je još drastičniji, a glavni uzrok je sve slabija kupovna moć građana, što automatski dovodi i do pada tražnje", ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. Promet je u maloprodaji, u poređenju sa 2008. godinom, opao čak za trećinu i pojedinačni pazari su niži od onog što kažu sami prometnici.

Za prosečnu platu, koja prema podacima Ministarstva trgovine iznosi oko 44.000 dinara, sve manje stvari može da se kupi. Situacija je utoliko lošija što mnogi u Srbiji zarađuju znatno manje od republičkog proseka. Ali statistika je neumoljiva - jedni jedu meso, a drugi kupus. U proseku svi u tanjiru imamo sarmu. To, zapravo, i ne bi bilo tako loše, ali i taj "prosek" za većinu građana je nedostižan.

Prosečna plata u Srbiji od 390 evra, prilično je opterećena brojnim izdacima. Srpska porodica, prema statističkim proračunima, na hranu troši oko 40 odsto zarade, oko 25 odsto "odlazi" na komunalije, još oko 15 odsto treba izdvojiti za troškove prevoza. Za kupovinu obuće, odeće, školskog pribora ostaje malo, ili nimalo para.