BP kriv za naftu u Meksičkom zalivu

Kako se navodi, u danima pred eksploziju na platformi, 20. aprila 2010. godine, 80 km ispred obala Luizijane, BP je doneo niz odluka koje su operacije sa cementom učinile komplikovanim, povećale rizik i možda na kraju doprinele katastrofi.

I druge kompanije uključene u taj posao snose deo odgovornosti, konstatuje se u izveštaju, kao, na primer, Transoušn, vlasnik platforme Dipvoter horajzon, koju je iznajmio BP. U dokumentu se iznosi zamerka što se cementni čep sastojao od samo jednog sloja i što je BP izabrao da operaciju obavlja na lokaciji gde postoje dodatni rizici od izbijanja nafte i gasa.

BP, kao određeni operator, snosi krajnju odgovornost da operacije na Makondu budu izvedene na način koji pruža sigurnost i zaštitu za personal, opremu, prirodne resurse i okolinu , navodi se u izveštaju.

Pored toga, intervjui i dokumenta do kojih je došao Asošijeted pres, pokazuju da su naučnici BP-a uočili da su prethodno nepoznate rezerve gasa mogle imati ulogu u katastrofi, ali kompanija nije tu informaciju prenela vladinim istražiteljima čitavih godinu dana.

Pre dva meseca, naučnik BP-a Galina Skripnikova izjavila je da je izgleda postojala zona gasa skoro 100 metara pliće nego što je BP rekao svojim poslovnim partnerima i vladinim agencijama.  Ona je advokatima, koji su uključeni u tužbe zbog isticanja nafte, rekla da se do tog zaključka došlo nakon ponovljene analize podataka. Tu informaciju, međutim, nije prenela inženjerima koji su radili na eksploataciji, niti ih upozorila da zaustave proceduru, jer je mislila da je takvo upozoravanje deo komandnog lanca.

Američki savezni propisi nalažu da vrh cementnog čepa bude oko 150 metara iznad najpliće zone nafte ili gasa, što znači da je cement postavljen niže nego što je bilo potrebno.

Kompanija "Halibarton" koja je obavljala poslove sa cementom, nedavno je tužila BP, tvrdeći da izjava Skripnikove dokazuje da je BP znao za plitku zonu gasa pre eksplozije i da je zbog toga trebalo da traži novi tip cementa. Posao Skripnikove bio je da analizira podatke iz izvorišta Makondo, kako bi odredila dubinu i karakteristike rezervi nafte i gasa. Ti podaci se koriste u operacijama takozvanog privremenog napuštanja, kada se otvor začepi za kasniju eksploataciju.

Prema prvobitnim informacijama, BP-u je odobren taj plan zatvaranja i cement je upumpan 19. aprila, samo dan pre eksplozije.

Katastrofa u Meksičkom zalivu pretvorila se u najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD. Nafta iz izvora Makondo je nekontrolisano isticala od eksplozije 20. aprila, da bi posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, delimično stavljena pod kontrolu tek 4. juna.

BP je tek 15. jula uspeo da na otvor postavi efikasan poklopac koji je u potpunosti zaustavio isticanje nafte. Vladine najgrublje procene kazuju da je iz Makonda za ta tri meseca isteklo više od 200 miliona galona nafte.