FOTO: Deset najmoćnijih materija na svetu

Najtamnija materija

Ova neverovatna materija upija 99,9 odsto svetlosti koja na nju padne. Pomoću grube i neravnomerne površine, sastavljene od slojeva nanocevčica od ugljenika, sprečava skoro bilo kakvu refleksiju svetla - idealno za unutrašnjost teleskopa i potencijalno "savršene" solarne kolektore.

Najzapaljivija materija

Kad pomislite na nešto jako zapaljivo, na pamet će vam verovatno prvo pasti napalm, fosfor, termit ili neki plin. Sve nabrojano nije ni do kolena hlor trifluoridu, spoju toliko zapaljivom i opasnom da su od njegove primene odustali i nacisti. Lako je shvatiti zašto, s obzirom na to da jedna priča o nesreći koja je uključivala hlor trifluorid kaže kako je nakon izlivanja i zapaljenja oko tone ovog spoja nastao takav pakao da je celokupna masa progorela kroz 30 centimetara betona, a zatim još ceo metar peska i šljunka, pre nego što se plamen ugasio.

Najjači otrov

Koliko su ljudi spremni da rizikuju za "lepotu" govori i sastav popularnog Botoksa - hemikalije koja sadrži botulin, dobijen od bakterije Clostridium botulinum. U medicini se koristi za umrtvljivanje tkiva, a u ne tako velikim količinama, oko 4 kilograma, mogao bi se koristiti i za "umrtvljivanje" celokupne svetske populacije. Jedno zrnce uspešno će dokrajčiti prosečnog stokilaša.

Najviša postignuta temperatura

Nažalost, ako ste pomislili na jezgro Sunca ili eksploziju nuklearne bombe, grešite. "Supa" od kvarkova i gluona, građevnih blokova elementarnih čestica, jedno je od stanja u kojima se svemir nalazio odmah nakon samog nastanka. Miks građevnih blokova svega što poznajemo nadilazi temperaturu jezgra Sunca čak 250.000 puta, a nastao je sudaranjem atoma zlata u akceleratoru, gotovo pri brzini svetlosti. Postignuta temperatura iznosila je oko 4 triliona stepeni, što je otopilo i same protone i neutrone. Srećom, ni traga od crnih rupa, ali ni gadnih opekotina - supica je imala vrlo kratak život, samo trilioniti deo triliona sekunde.

Najjača kiselina

U domaćinstvu smo navikli na rad s hlorovodičnom kiselinom, u industriji se koristi sumporna, a kiselina od koje bi bežao i "Alien" zove se fluoroantimonska kiselina. Od sumporne je jača neverovatnih 21.019 puta, što je dovoljno da progrize kroz staklo, metal i podove, a nesrećnik koji bi od nje stradao ispario bi i time pobio sve oko sebe. Kao bonus, kad se pomeša s vodom eksplodira i, ponovo, pobije sve oko sebe.

Najjači eksploziv

Eksplozija nikada ne može biti dovoljno velika - to je pravilo koje svaki "pravi" muškarac (i fan Mitbastersa) poznaje gotovo instinktivno. Laskavu titulu najjačeg eksploziva trenutno dele dva spoja, heptanitrokuban, koji se uglavnom pronalazi samo u laboratorijima, i HMX, koji se koristi u raketnim gorivima, usmerenim nabojima, pa čak i nuklearnim detonatorima. Za pokretanje nuklearne reakcije u bombi nije dovoljno malo baruta, zbog čega se za taj nezahvalan zadatak upošljava nešto što je toliko gadno da se naziv ne sme ni izgovoriti, pa se koristi skraćenica.

Najradioaktivnija materija

Reč "radioaktivno" često se shvata potpuno pogrešno. Većini se u glavi stvori slika rastopljenog nuklearnog reaktora koji progoreva do središta Zemlje, ali ovde se radi o jednostavnom svojstvu određenog elementa, odnosno gubljenju čestica. Iako je pojam "svetli u mraku" prilično popularan, uranijumske šipke u elektranama ne svetle. Ono što stvarno svetli, i to blagim plavičastim sjajem, je polonijum-210, a sjaj nastaje zbog uticaja zračenja na okolni vazduh. Od trovanja polonijumom-210 umro je ruski špijun Litvinenko.

Najtvrđa materija

Dijamant je impresivno čudo prirode, međutim čovek ne bi bio čovek kad ne bi pokušao da nadmaši i "ženinog najboljeg prijatelja". Najtvrđa materija, zapravo vrsta nanodijamanata, prvi je put proizvedena 2005. godine, u Nemačkoj. Upotrebljavaće se u skoro istim procesima kao i obični dijamanti, a razlika je u tome što se manje troši.

Najjači magnet

Mešavina gvožđa i kiseonika, proizvedena prošle godine, srušila je sve rekorde i naučnike naterala da se "vrate u školu" i provere svoje teorije. Novi spoj je nadmašio mešavinu gvožđa i kobalta za 18 odsto, što bi moglo da napravi revoluciju u industriji magnetnih uređaja i elektronike.

Najneobičnija supertečnost

Supertečnost je naziv za stanje materije koje nastaje pri izuzetno niskim temperaturama, a odlikuju ga visoka toplotna provodljivost i izostanak viskoznosti. Najbolji primer toga je helijum-2. U potpuno neočekivanom raspletu, helijum-2 uliven u neki rezervoar odjednom počne da "puzi" po zidovima i izlazi iz njega, kroz materijale koje obično smatramo čvrstim prolazi i kroz najmanju rupicu, kroz koju ne bi prošli ni voda ni obični helijum. Ono što je posebno korisno kod helijuma-2 je njegova neverovatna sposobnost provođenja toplote, koja kroz njega prolazi u talasima, kao što zvuk prolazi kroz vazduh, piše Index.hr.