Niko i svako zadužen za oduzimanje opasnih pasa u Novom Sadu

Istraživanje 021.rs je pokazalo da nekoliko zakonskih i nižih pravnih akata određuju kako bi koja služba trebalo da postupi u slučaju problema sa psima, ali je sve zapravo vrlo komplikovano ukoliko svaka služba radi sama na terenu, a uglavnom je tako.

Nadležnosti oko domaćih životinja, u koje spadaju i psi, kako vlasnički tako i lutalice, podeljene su između komunalne inspekcije i komunalne policije, veterinarske inspekcije, "Zoohogijene i veterine", a u nekim slučajevima i tužilaštva i policije. Kako svako od njih ima deo nadležnosti, često dolazi do igre gluvih telefona, što pokazuje i primer stanovnika sa Novog naselja.

Građani su nam ispričali da u komšiluku, tačnije stambenoj zgradi, jedan od stanara ima psa, mešanca pit bula i straforda, uvek ga šeta bez brnjice, a često i bez povoca. Taj vlasnik je pre tri meseca već prijavljen policiji jer je njegov pas napao drugu životinju i vlasnicu psa, a poslednji incident se dogodio pre manje tri nedelje kada je napao psa i ženu koja ga je šetala.

"Inspekcije, komunalna i veterinarska, kao i komunalna i redovna policija, pa i "Zoohigijena" znaju za njega, jer su podnete prijave. Na pitanja nekoliko nas iz komšiluka zašto pas nije sklonjen, nema odgovora. Na dvorištu je gomila male i malo veće dece, a pored zgrade su dečije igralište, teren za basket i teren za mali fudbal. Svaka služba nas je prebacila na drugu i zapravo čini se da niko nije nadležan da oduzme psa koji napada druge na ulici. Nije mi jasno zašto ne reaguju. Zar treba da čekamo da napadne neko dete? Životinje ne smeju da imaju ljudi koji se ponašaju neodgovorno, nego su pretnja po okolinu", kaže za 021.rs jedan od stanovnika Novog naselja.

Iako je za neke prekršaje jasno kakve su posledice i u čijoj je nadležnosti kažnjavanje, kao što je na primer šetnja psa bez povoca i brnjice, za šta je nadležna komunalna policija i to samo ako zatekne vlasnika sa psom na terenu, neke stvari su potpuno nejasne poput navedene - u kojim slučajevima i ko oduzima životinje neodgovornim vlasnicima, a protiv kojih već postoje prijave.

Od nadležnih službi 021.rs je pokušao da dobije jasan odgovor na to pitanje.

Tako su nam iz Gradske komunalne inspekcije poslali tri strane citata raznih članova zakona i različitih akata, od kojih se veći deo njih odnosi na pse lutalice, ali bez jasnih objašnjenja šta znače pojedini članovi. Ovaj dokument možete pročitati u galeriji.

Ukoliko se ipak pogleda sam Zakon o dobrobiti životinja i drugi dostupni dokumenti, čak i školovanim pravnicima će biti teško da rastumače šta je čija nadležnost, pa je pitanje kako se očekuje da to uradi običan građanin. Kako za 021.rs kaže direktor Zoohigijene Aleksandar Bursać, kada imaju posla sa neodgovornim vlasnikom životinje, građani prvo treba da se obrate veterinarskoj inspekciji.

"Ovde je nadležna republička veterinarska inspekcija. Kada imate ovakav slučaj, da vas je ujeo pas, idete kod lekara i ako znate ko je vlasnik, to je jasan primer neodgovornog vlasništva. Prema tome, kaznene mere su na republičkom nivou propisane Zakonom o dobrobiti životinja, kao i Pravilnikom o načinu držanju pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu. Kazne za neodgovorne vlasnike u ovim slučajevima su novčane i iznose od 5.000 do 50.000 dinara", priča direktor Zoohigijene za 021.rs.

Ipak, Bursać napominje da ima različitih slučajeva na terenu i da sve na kraju deluje samo ako se na istom mestu pojave sve službe, pa ako treba i tužilaštvo, ali oni reaguju samo u slučajevima kada su ugoreženi životi i imovina.

"To može biti komunalna policija. MUP može reagovati po pozivu republičkog veterinarskog ili komunalnog inspektora ako pas određenog vlasnika ugrožava javni red i mir i ako tu ima elemenata maltretiranja i povređivanja drugih sugrađana. U tom slučaju nema nikave dvojbe da li ta životinja treba da bude oduzeta od vlasnika", objašnjava Bursać.

Direktor "Zoohigijene" još navodi da građani treba da budu uporni i prijavljuju inspekcijama slučajeve neodgovornih vlasnika i da reakcije mora da bude, jer su životinje najmanje krive za svoje postupke, a na taj način se pomaže i njima.