Građani lekove kupuju na pijacama jer su znatno jeftiniji

Jutro na novosadskoj pijaci Najlon, mesto pored same tržnice gde se okupljaju prodavci koji nisu zakupili tezge. Na skoro svakoj drugoj, pored starih VHS kaseta, praznih flaša i polovnih cipela, izložene su i razne kutijice sa lekovima i sirupima. Prodavci ne žele mnogo da pričaju, većinom ćute, očima traže komunalne policajce koji bi mogli da im prekinu posao.

"Šta da vam kažem, to se većinom nađe u kontejneru, moram od nečeg da živim, sama sam i imam troje dece. Lekove od svih proizvoda najbrže prodam, a ljudi znaju da kupuju na svoju odgovornost, neki pogledaju da li je rok trajanja dobar, neki ne. Najbrže se prodaju lekovi za živce", kaže za "Blic" prodavačica B.S.

Ista scena gotovo je pored svake pijace u Srbiji. Većina lekova na tržnicama košta oko 50 dinara, dok u apotekama za njih mora da se izdvoji od 300 do 1.000, a nekad i više od 2.000 dinara. Ako se tome doda da se na tržnicama nađu i medikamenti koji se u apotekama mogu kupiti samo uz recept lekara, jasno je zašto ima mušterija.

Iz komunalne policije kažu da obilaze pijace ali ne mogu biti na svakom mestu, prodavci koji se nalaze pored samih tržnica i prodaju raznu robu među kojima su i lekovi, brzo se spakuju i pobegnu, jer imaju stražare koje im jave kad se oni približe.

U Ministarstvu zdravlja kažu za "Blic" da građani ne smeju nikako kupovati lekove na pijacama i apeluju da medikamente kojima je istekao rok trajanja vrate u apoteke, koje imaju uslove za skladištenje medicinskog otpada, a ne da ih bacaju u đubre, jer mogu da završe na crnom tržištu.

"Prodaja lekova van apoteke nije dozvoljena i ulična prodaja lekova je u nadležnosti komunalne policije. Takvim lekovima se ne zna poreklo, nema dokaza o kvalitetu, a o uslovima čuvanja je suvišno govoriti. Lekovi kupljeni na ovim mestima su apsolutno nebezbedni i nose rizik od ugrožavanja zdravlja i života", saopštili su iz Ministarstva zdravlja.

Doktor Ivan Apro kaže da građani kupovinom ovakvih lekova mogu ozbiljno da ugroze svoje zdravlje, pa čak i život.

"Ti lekovi su otvoreni i stoje na suncu, ne zna se da li su prošli kontrolu i kako su čuvani, jer neki od njih moraju da budu u frižideru. Ljudi mogu da proveravaju rok trajanja, ali pitanje je šta je unutra, a šta piše na kutiji i, nikad nisu sigurni. Njihovo konzumiranje može dovesti do trajnog oštećena organizma", rekao je Apro.

No, neimaština ne bira, danas je već uobičajeno da se lekovi dele i potražuju čak i na društvenim mrežama, pogotovo oni teško dostupni i skupi u našoj zemlji. Kako kaže jedna korisnica Fejsbuka, koja je objavila da poklanja lek "Cellcept" koji se uzima prilikom transplantacije ili odbacivanja organa, svesna je da je leku istekao rok pre nekoliko meseci, ali zna i da je on jako skup te da mnogi nemaju prilike da ga kupe.