Ekstrеmizam i širenje straha u svakoj četvrtoj vesti u Srbiji

Autor: Suzana Stojićević - suzana@021.rs

Novi Sad

17.11.2017.

14:29 > 14:35

Na govor mržnje u medijima u Srbiji nailazi se stalno, a samo retki slučajevi dobili su sudski epilog.

Ekstrеmizam i širenje straha u svakoj četvrtoj vesti u Srbiji

Foto: Pixabay

Pored Ustava, postoji više pravnih akata koji zabranjuju govor mržnje, ali i pored toga, retko se dešava da neko pred sudom odgovara.

Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha, zaključak je istraživanja "Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji". Analizom su obuhvaćeni tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra ove godine.

Direktorka Centra za nove medije "Liber" Tatjana Vehovec kaže da ekstremne vesti izazivaju negativne emocije i služe kao sredstvo političke propagande.

"Sve što smo pronašli i kroz kvalitativnu i kvantitativnu analizu, svrstali smo u to da se u Srbiji generiše osećanje straha. Sve što vi čitate u stvari podiže osećaj straha ili najmanje osećaj nesigurnosti. Nešto manje od polovine svih naslova koje smo izdvojili bili su, uslovno rečeno, zveckanje oružjem. Ili se najavljivao rat ili se pisalo o pretnjama ratom ili o naoružanju koje imamo mi ili neko u svetu, o globalnim ratovima. Na osnovu toga, možete steći utisak da smo mi u potpuno nestabilnom području ili istorijskom trenutku. Naravno da je to daleko od istine. Postoje neke objektivne pretnje, međutim, ono što mi vidimo to su subjektivna izveštavanja, odnosno imputiranje, sugerisanje, alarmiranje javnosti da je nešto mnogo dramatičnije nego što zaista jeste", kaže Vehovec i dodaje da problem u takvom izveštavanju nije samo propaganda nego i dirigovanje utiskom koji će javnost imati o mnogim temama, koje se tiču sadašnjosti, koristeći subjektivne neutemeljene tvrdnje o nekom događaju.

"Mi smo pronašli u četvrtini naslova da su to irelevantne ili lažne vesti, a ne informativni materijal, koji bi trebalo da bude novinarski i da informiše javnost", napominje ona za 021.rs. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici hronika, potom u rubrici zabava, a takvi sadržaji zabeleženi su i u rubrici vremenska prognoza. Ekstremni govor karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje i senzacionalistički narativi.

Analitičar Miroslav Keveždi ovo tumači kao dominantnu političku funkciju govora mržnje.

"Postoje mediji za koje se zna da su bliski nekoj političkoj opciji i onda se sa tih portala, koji su uglavnom neregistrovani, osipa paljba na protivničku političku stranu. Tu nije u pitanju samo traženje emotivne reakcije, već ono što se zove blaćenje. U teoriji, Noam Čomski i saradnjici su tu pojavu nazivali flak, što je protivavionski mitraljez. Tako da vi imate mitraljeska gnezda iz kojih se puca na političke protivnike i pokušava da se druga strana oblati, da se prikaže u crnom svetlu. S druge strane, pitanje je da li se govor mržnje na psihološkom nivou pojavljuje kao određena vrsta ventila u situacijama kada ljudi imaju tešku egzistenciju, uvek je zgodno naći nekog ko je krivac i da se po njemu ospe paljba i time doživi neka vrsta psihološkog rasterećenja", objašnjava on za naš portal.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović smatra da su za atmosferu straha u medijima najviše krivi predstavnici vlasti.

"Kroz atmosferu straha i nasilja cilj je da se politički protivnici zaplaše, da se ljudi odstrane iz aktivnog političkog života, da se obeshrabre da u njemu učestvuju, a kod običnih građana da se, kao 90-ih, manipuliše strahom u poltičke svrhe. Osim toga što je strah plodno tle za političku manipulaciju, širenjem ekstremnog govora, onemogućava se dijalog i skreće pažnja sa važnih društvenih, ekonomskih, privrednih i političkih tema, koje vlast želi da sakrije", navodi Sejdinović.

Tatjana Vehovec kaže da je poseban problem što na govor mržnje sama struka ne reaguje, te se stiče utisak da je ekstremni govor postao stvar normalnosti.

"Takvim tekstovima se širi netrpeljivost. Kada se govori o Hrvatskoj, govori se o ustašama, kada se govori o kosovskim Albancima, govori se o Šiptarima i mi znamo da to nije diskurs koji odgovara civilizovanom razgovoru i objektivnom izveštavanju. Nemamo nikakvu reakciju ni na jednoj strani. Nemamo bojkot čitalaca, nemamo ni oštru osudu i reakciju same novinarske struke u vezi sa tim. Javnost je ovo počela da doživljava kao deo normalnosti pa možda i deo ne oseća da se izveštava na način koji nije objektivan", kaže ona i dodaje da treba podizati medijsku pismenost da se reagovanjem odbaci takav vid izveštavanja.

Prva presuda u istoriji srpskog pravosuđa u kojoj je utvrđeno da neki tekst predstavlja govor mržnje doneta je 2008. godine. Odnosila se na oglas objavljen u listu Glas javnosti, u kome se pozivalo na bojkot kupovine u hrvatskom lancu Idea. Međutim, mnogo je nerešenih slučajeva, čime država šalje poruku da opravdava takav vid ekstremizma.

Sejdinović ukazuje i na to na nadležni organi pokazuju efikasnost samo kada su na meti predstavnici vlasti, čime se institucije zloupotrebljavaju, a Vehovec dodaje da se time šalje poruka da nisu svi jednaki čime se dodatno uliva nesigurnost.

"Ako građani nemaju osećaj da imaju pravnu sigurnost i da su jednaki, ne možemo govoriti o dobroj pravnoj državi. Videli smo brojne primere da nismo isti", navodi ona.

Keveždi kaže i da su nedovoljni mehanizmi zaštite od govora mržnje. Time što ne sankcioniše govor mržnje, država vrši organizovan pritisak na slobodu izražavanja i kritičko poimanje, ocenjuje Sejdinović.

"Svaka vrsta ekstremizma posledica je tektonskih društvenih poremećaja koje upravo vlast koja ima najveću moć stvara. Sudska praksa je nastavak toga, koja na neki način te razne pretnje i vrste verbalnih napada smešta u okvir zakonski dozvoljenih radnji, čime se vrši i dodatni pritisak na ljude koji sebi daju sebi za pravo da kritički misle. Ako ste vi izloženi nekoj vrsti pritisaka, ako shvatite da nemate nikakvu zaštitu države, čak i oni koji bi trebalo da vas štite, kao što je pravosudni sistem, predstavljaju polugu pritiska, vi ste onda potpuno obeshrabreni, a posledica je povlačenje iz društvenog života", objašnjava Sejdinović.

Keveždi dodaje da se kultura straha u Srbiji generiše tako što se ljudi osećaju ugroženim u nekim elementarnim resursima. Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti, koja se graniči sa govorom mržnje. Na pitanje na koji način se suprotstaviti mehanizmima govora mržnje i ekstremizma na internetu, Tatjana Vehovec kaže da se to mora raditi ismevanjem, osudom i stalnom pričom o tome.

"Glasnim reagovanjem i uticanjem da se ugasi. Deo javnosti koji je medijski pismen ima obavezu da o tome glasno govori i protestuje. Moramo uticati na druge i podizati nivo svesti o tome da nije normalno da mediji linčuju i vode hajku i sudske procese. Da nije normalno da se građani susedne države nazivaju pogrdno, da nije normalno da se žene predstavljaju sa mizogenim opisima koji su na granici sa pornografijom. To sve nije normalno, a kod nas je dominantna ta "vrsta novinarstva". Mi kao malo društvo ne smemo da imamo taj luksuz da nam svaki četvrti novinski tekst nije novinarski", napominje Vehovec za 021.

Sejdinović podsticanje primera dobre prakse vidi kroz primenu zakona i jačanje samoregulacije.

Predstavnici Grupe za slobodu medija predali su predsednici Vlade Ani Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije u Srbiji. Sejdinović navodi ujedinjenje javnosti, civilnog društva i struke kao jedan od načina stvaranja pritiska da se govor mržnje iz medija iskoreni.

Stiče se utisak da su današnje generacije srođene sa društvenim mrežama, a upravo oni su budući donosioci bitnih odluka. Na koji način je moguća zaštita dece i tinejdžera od tzv. "jezičkih" ekstremista, Sejdinović rešenje vidi u obaveznoj medijskoj pismenosti u ranom školskom uzrastu.

U poslednjem izveštaju Komisije Saveta Evrope iz maja ove godine konstatuje se da mediji u Srbiji i dalje prenose zapaljivi rečnik i govor mržnje koji iznose političari i javne ličnosti. Savet Evrope preporučuje Skupštini i Vladi Srbije niz mera, uključujući i donošenje pravila ponašanja koja će sprečiti govor mržnje u institucijama, donošenje strategije za borbu protiv govora mržnje u onlajn medijima, kao i osnaživanje Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektronske medije za efikasnije rešavanje slučajeva govora mržnje u medijima.

Diskusiju sa studentima na ovu temu, možete pogledati u videu ispod.

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Mržnja nije normalna stvar". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

/

18.11.2017 • 18:47

/

@NMT
idi ti prvi ako ti je u krvi

1 1 0
НМТ

18.11.2017 • 12:41

вести

Блогери и вајни струшњаци су заборавили једну веома важну карактеристику српског народа а то је да се Срби боје рата таман колико и Норвежани зиме. Рат је за Србина нормалан и природан, Рат је снашао сваку генарацију срба и то је нешто са чим смо на жалост саживљени. То није оно чега се Срби боје а када то схватимо онда и остале ствари буду много јасније.

3 2 +1
/

17.11.2017 • 19:49

/

barem da je svaka cetvrta.
jos samo fali da batinasi za odbranu nacije biju i kada nisu izbori

8 4 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.