Diskusija "Mišljenje umetnosti ili katastrofa" 29. septembra u CK13

Ko se boji savremene umetnosti? Da li su to samo državne institucije obrazovanja, kulture i umetnosti ili i sami stvaraoci uzmiču pred njom? Koliko je ona prisutna i u kom obliku se javlja pred očima? Kako se pristupa umetnosti i postoji li odnos između učesnika u stvaranju savremene umetnosti? Kojim principima se rukovode ljudi koji stvaraju, promovišu i kritikuju umetnost?

Ovo su osnovna pitanja o kojima će razgovarati učesnici diskusije Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, Svebor Midžić, teoretičar umetnosti, Dejan Sretenović, istoričar umetnosti i Zoran Todorović, umetnik.

Moderatori su Branka Ćurčić i Zoran Gajić.

"Politizacija umetnosti" (Walter Benjamin) postala je parola propagandista u oblasti umetničkog aktivizma koji danas dominira poljem umetničkog stvaralaštva, ne samo u Srbiji već i internacionalno. Sama umetnost je izostavljena u ovom raspitivanju i već dugo je niko ne pita za mišljenje. Šta umetnici misle? Kako se njima čine stvari? Obično se odazivaju na tribine na kojima se raspravlja o umetnosti, ali ih na njima niko ništa ne pita ili bar ne očekuje od njih ravnopravno učešće u analizi umetničkog stvaralaštva. Sa druge strane, analiza, kritika i umetničko stvaralaštvo povlače se pred kategorijom proizvodnje, na koju se pozivaju radnici u kulturi u svom nastojanju da se predstave kao proleteri – bilo da pozdravljaju ili pokušavaju da kritikuju kulturnu industriju državne "kulturne politike“. Simptomalno mesto kakvo je ideja o postojanju "kulturne industrije“ u deindustrijalizovanoj privredi ukazuje na odsustvo hrabrosti u suočavanju sa savremenom situacijom.

U ovakvom kontekstu, odgovor na i dalje relevantno pitanje izostaje – da li ima prostora za mišljenje (savremene) umetnosti i kakav bi on trebalo da bude? Da li je estetika postala suvišna kategorija kada se radi o umetnosti u doba insistiranja na njenoj društvenoj funkciji, odnosno, suočavamo li se danas sa opštom socioligizacijom umetnosti? Ukoliko smo se uverili da politika pripada prostoru mišljenja van domena teorije i filozofije, možemo li tvrditi isto ili slično kada je umetnost u pitanju? Ukazivanje na njenu estetsku i afektivnu dimenziju postaje skoro nemoguće u vremenu kritike nadodređene ekonomizmom. Skoro nemoguće, ali krajnje potrebno.