Dešavanja u FK Vojvodina: Indirektni udarci

Pre dve sedmice održana je Skupština FK Vojvodina. U njenoj najavi nagađali su se razni scenariji, ali niko nije pogodio da će sednica proteći u monologu predsednika Vojislava Gajića, bez ijednog postavljenog pitanja, bez ijedne polemike, a razloga za tako nešto, bez sumnje, je bilo. Posle konferencije za novinare, na kojoj je Gajić obelodanio da usvaja ostavku potpredsednika Ratka Butorovića, oglasio se jedan od vođa navijača, inače član Skupštine, koji je predložio da bi o tako važnoj odluci, ipak, trebalo da se izjasni i najviše klupsko telo, zaboravljajući da je isključivo pravo mandatara, a to je Gajić, da sastavlja Upravni odbor.

Dakle, indirektan udarac za Vojislava Gajića upravo je "dosuđen" posle nesmotrene igre 37 članova Skupštine koji su nedavno aklamacijom podržali predsednikovo izlaganje. Indirektan udarac "dosuđen" je takođe i posle neoprezne i brzoplete najave Vojislava Gajića na pretrošloj konferenciji za novinare da će Skupština uskoro biti održana i da će on lično obelodaniti datum i dnevni red, da bi samo nekoliko dana kasnije, tu odluku povukao, obrazaloživši da "odgovornost zbog svoje odluke ne želi da prenese na drugog". I potezi Ratka Butorovića ličili su na fudbalsku opstrukciju igre. Prečesto je olako podnosio ostavke, da bi se, pre ili kasnije, ispostavljalo da je spreman da odluku povuče. Videćemo kako će postupiti posle iznetog stava igrača, ali svaki njegov potez takve vrste bio je indirektan udarac za njegove neistomišljenike.

U želji da iznesu sopstveni stav u vezi s dešavanjima u klubu, što je njihovo demokratsko pravo, fudbaleri Vojvodine odigrali su takođe neoprezno, za novi indirekt. U pismu upućenom predsedniku Gajiću u kom ga mole da ne prihvati ostavku Ratka Butorovića, kaže se između ostalog i ovo: "Ne dozvolite da se prekine ideja o stvaranju velike Vojvodine, jer smatramo da samo s Butorovićem Vojvodina može da računa na svetlu budućnost. U suprotnom, sigurno nas očekuje povratak u ružnu prošlost, koju niko od nas ne želi." Niko ne spori da je aktuelni igrački kadar svedok značajnih kvalitativnih promena u klubu od vremena dolaska na čelo FK Vojvodina Ratko Butorović i da su posrtanja počela njegovim povlačenjem, ali igrači zaboravljaju da je klupska istorija mnogo starija i duža od njihovog pamćenja i da ne počinje od njihovog dolaska u klub. Kako drugačije objasniti kvalifikaciju - "povratak u ružnu prošlost".

Prošlost Vojvodine imala je, naravno, ružnih trenutaka (ispadanje u Drugu saveznu ligu 1986. godine, štrajk šesnaestorice prvotimaca 1999. godine, eliminacije u najranijoj fazi Kupa od ekipa znatno slabijeg rejtinga poput Rudara iz Prijedora, Badnjevca, Jedinstva iz Uba, Crvene Stijene, Inđije), ali i mnogo lepših trenutaka poput osvajanja šampionske titule 1966. i 1989. godine, Srednjoevropskog kupa 1978. godine, finala Intertoto kupa 1998. godine, finala nacionalnog Kupa 1951, 1997. i 2007. godine itd), igranja u četvrtfinalu Kupa šampiona u sezoni 1966/67. i mnogih drugih svetlih trenutaka.

U tekućoj dvonedeljnoj prvenstvenoj pauzi FK Vojvodina ima šansu da reši sve nejasnoće i da se opredeli kojim putem i sa kim na čelu želi da nastavi. Svi relevantni subjekti u ovoj igri treba da igraju fer i korektno, lepo za oko, pa neka pobedi bolji. Ni jedna opcija, međutim, to je više nego jasno, ništa klubu ne može da garantuje. Ili, ako može neka to onda učini jasno i glasno, za dobrobit FK Vojvodina. Bilo bi dobro da kada treći krug takmičenja 4. aprila počne da novosadski superligaš ispred sebe ima jasnu situaciju i pregled igre. U suprotnom, u klubu ne mogu da se nadaju ničem dobrom.