Menu 021
30.09.2016.

Izložba o Deniju Didrou u Biblioteci Matice srpske

Izložba o Deniju Didrou otvorena je u Biblioteci Matice srpske.
22.02.2013. | 16:05
Izložba o Deniju Didrou otvorena je u Biblioteci Matice srpske.

Povodom tristote godišnjice rođenja francuskog filozofa, pisca i enciklopediste Denija Didroa (1713–1784), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Autori postavke su Ivana Grgurić i Milica Cvetković, urednik Miro Vuksanović.

Izložba se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 22. februara do 18. marta. Elektronski katalog izložbe trajno se čuva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, kao i na sajtu  www.bms.rs.

Deni Didro, jedan od najznačajnijih stvaralaca epohe prosvećenosti,  rođen je 1713. godine u Langru. Pripadao je krugu filozofa, literata i slobodnih mislilaca koji su, krajem 18. veka, odigrali ogromnu ulogu u ideološkom pripremanju trećeg staleža za obračun s vladajućom klasom. Obrazovan, smeo i uporan, od početka se suprotstavljao mračnjaštvu i dogmi i svako njegovo delo značilo je snažan udarac feudalizmu i klerikalizmu (njegova prva knjiga, Filozofske misli iz 1746. bila je toliko revolucionarna da je spaljena na lomači, a zbog eseja Pismo o slepima na pouku onima koji vide osuđen je na tri meseca tamnice). Bio je inspirator i glavni urednik velike francuske Enciklopedije (objavljena između 1751. i 1772. godine u 28 tomova), oko koje je okupio najveće umove svog vremena (Dalamber, Holbah, Monteskje, Volter, Ruso i dr.). Uz posao na Enciklopediji, pisao je filozofske rasprave sa materijalističkim idejama (Razgovor između Dalambera i Didroa, Dalamberov san, Misli o objašnjenju prirode i dr.) i eseje u kojima se zalagao za stvaranje nove kulture zasnovane na racionalnim principima. Tekstovima objavljenim u delu  Saloni, u kom analizira slikarstvo epohe, Didro je stvorio umetničku kritiku.  Suprotstavljanjem buržoaske koncepcije aristokratskoj, i izvođenjem plebejaca na scenu, stvorio je žanr građanske drame (Nezakoniti sin, Otac porodice i dr.). Među njegovim  najpoznatijim proznim delima nalaze se Redovnica, Žak fatalist i Ramoov sinovac.

Didro je umro u Parizu 1784. godine. Sahranjen je u crkvi Sen-Roš, koja je opljačkana i demolirana u vreme Revolucije. Njegovi ostaci se danas verovatno nalaze u pariskim katakombama.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna


Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest