Ispovest majki koje su zažalile što su rodile

Kakav je to osećaj?" pitanje je jednog korisnika, koje je pokrenulo lavinu - a odgovori su do sada pregledani više od 300.000 puta.

Prva je odgovorila Viktorija, koja kaže da je toliko očajnički želela bebu da se udala sa prvog čoveka koji je želeo da joj napravi dete.

"Biološki nagon je bio jak. Dovoljno jak da zanemarim crvene zastavice zbog ponašanja mog muža, i činenicu da sam 27 godina života provela pričajući da ne želim decu. Bila sam super tetka i starija rođaka. Mislila sam da ću zbog toga biti i super majka. Ali nisam bila u pravu", počinje Viktorija svoju priču.

Nedugo nakon što se porodila, shvatila je da je napravila ogromnu grešku.

"Bila sam u braku sa čovekom koji me nije voleo, koji je bio kompulsivni lažov i totalni idiot, i nismo imali ništa zajedničko. A sada sam i postala majka jedne male devojčice, i čija je to sjajna ideja bila? Jednostavno nisam stvorena za majku. Mislila sam da znam šta radim. Nisam to shvatala sve dok me nije pogledala velikim plavim očima, mojim očima, punim očekivanja i ljubavi", nastavlja ona.

Iako je imala problema sa finansijama, tvrdi da to nije jedini razlog zbog kojeg joj je majčinstvo jednostavno bilo preteško.

"Sigurna sam da postoji puno roditelja koji imaju problema sa novcem, pa se ipak ne kaju što imaju decu. Osećala sam se, a i dalje se osećam kao da sam napravila veliku grešku", priznaje ona.

Ona naglašava da voli svoju ćerku više od svega na svetu, i da je dobar roditelj, daje sve od sebe da je lepo vaspita i pruži joj sve što može, ali je ipak svakodnevno grize savest jer to nije ono što želi. Viktorija kaže da njena ćerka ne zna kako se ona oseća i da daje sve od sebe da to sakrije.

"Uradila sam sve što sam mogla da učinim da se ne oseća kao da nije željena ili voljena. Meni je prava borba da joj budem roditelj, i stalno osećam grižu savesti, ali tu su i ljubav i odgovornost", zaključuje ova majka.

Laura je otkrila da je prve godine života njenog sina provela žaleći što ga je rodila. Njen bivši partner je bio autističan, ali ni on ni ona to nisu znali, jer nije imao dijagnozu. Dobili su dva sina, i starijem je dijagnostikovan redak oblik aurizma, zbog kojeg sa njim uopšte nije moguće komunicirati. Mlađi sin joj ima hiperkinetički poremećaj (ADHD).

"Kada mu kažem šta da radi, on se naljuti. Sedela sam na stepenicama pored njegove sobe dve godine pre nego što smo se sporazumeli. A sve vreme je tu još jedno hiperaktivno dete koje trči naoko. Baš zabavno", iskrena je ova mama.

Ona ističe da se ne kaje što je postala majka, jer je to želela, već da nije zadovoljna time kako izgleda njen život sa ovakvom decom. Partner joj uopšte nije pomagao, pa se razvela - a nakon toga je uzela decu kao hranitelj i tek tada je shvatila da ona zapravo želi da bude majka, samo ne sa ovakvom decom.

"Ta deca su učinila da se osećam kao roditelj koji sam mogla da budem. Umesto toga, imam život pun briga i stresa", piše Laura.

Još jedna majka, koja je rešila da ostane anonimna, priznala je da nije srećna što se ostvarila u ovoj ulozi. Zadovoljna je u kakvu je osobu njen sin izrastao, ali nije zadovoljna time kako ga je ona vaspitala.

"Kajem se što mu nisam bila bolji roditelj. Zaslužio je mnogo više od onoga što je dobio, ali imala sam samo 23 godine i previše sam sebična da bih razmišljala o tuđim osećanjima. Kajem se što sam rodila dete jer je to zaista, zaisa veliki posao, za koji nisam bila spremna!", piše ona.

Autor: 24 sata.rs