Smeh je najbolji lek

Da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje ljudi koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.

Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudski organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijhih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.

Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.

Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško, ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom dvadesetominutog umerenog opuštanja.

Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.

To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.

Tako, na primer, često smejanje majke koja doji bebu čak može poboljšati kvalitet njenog mleka, čineći ga tako efikasnim sredstvom u borbi protiv kožnih alergija novorođenčeta, piše časopis Nju sajentist.

Sve ovo bi trebalo da sugeriše da smehom i dobrim raspoloženjem sebi obezbeđujete duži životni vek.

Nažalost, mali broj dokaza ipak kazuje da ima i suprotnog dejstva.

Kad je profesorka psihologije Lesli Martin sa UIniverziteta La Siera u Riversajdu, u Kaliforniji, uporedila podatke iz životne istorije 1.215 Amerikanaca sa njihovim psihološkim profilom kad su bili desetogodišnjaci, otkrila je da su mnogi od najveselijih zapravo - umrli mladi.

U suštini, izmereni stepen veselosti u nekoj vrsti "elitne četvrtine" populacije ukazivao je na povećani rizik smrtnosti u bilo kom periodu života za 21 odsto osoba iz ove grupe u poređenju sa osobama koje spadaju u takozvanu "donju četvrtinu populacije".

Niko do sada nijie otkrio zašto je to tako iako je istraživanje, kako podseća časopis Nju sajentist, pokazalo da su prijaznija i veselija deca sklonija da u kasnijem životu propuše i postanu ljubitelji "dobre kapljice". (FoNet)