Profesije koje izazivaju depresiju

Neka zanimanja izazivaju da se čovek koji ih radi oseća loše i ljudi tih profesija lakše oboljevaju od duševnih bolesti, pokazalo je jedno američko istraživanje.

Na prvom mestu liste poslova koji izazivaju depresiju su profesionalne negovateljice. Čak 11 odsto njih je teško depresivno. To se, navodno, događa zbog toga što se brinu o ljudima koji uglavnom nisu u mogućnosti da im se zahvale za trud.

Na drugom mestu su kelneri, odnosno kelnerice u restoranima. Tokom prošle godine svaki deseti je prošao kroz vrlo depresivnu fazu (naročito žene), a zbog neljubaznih i nepristojnih gostiju, što im je, po rečima američkog psihologa Debore Lege, ubijalo motivaciju i želju za radom.

Depresivni su i socijalni radnici, jer "pomažu srcem, pa im nije teško da se vežu za pojedince ili porodice kojima nastoje da pomognu, a pomoć je katkada veoma spora ili je uopšte nema". Stres i depresija su sastavni deo poslova koje obavljaju lekari, medicinske sestre, terapeuti i drugi profesionalni zdravstveni radnici, koji često rade i u noćnim smenama, i od čijeg znanja i veštine zavise životi drugih ljudi.

Slede finansijski savetnici, pa učitelji i profesori. Administratori i sekretarice svakodnevno su na udaru zahteva šefova, koji su često nejasni, što vodi frustracijama. S druge strane, zbog finansijske nesigurnosti i toga što nemaju radno vreme, depresivni su i oni koji se bave umetnošću (pisanje, slikanje...). Iako nisu kreativci, i majstori za popravke nemaju određeno radno vreme, rade vikendima i praznicima, a za svoj trud često su premalo plaćeni. "Ti poslovi mogu da budu opasni, a često vode ka društvenoj izolaciji", kaže psiholog Kristofer Vilard.