Parenje predaka modernog čoveka sa svojim, danas izumrlim rođacima neandertalcima i denisovcima, omogućili su ljudima da naslede gene koji su ojačali njihov imuni sistem, navodi se u studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Sajens.
Parenje predaka modernog čoveka sa svojim, danas izumrlim rođacima neandertalcima i denisovcima, omogućili su ljudima da naslede gene koji su ojačali njihov imuni sistem, navodi se u studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Sajens.
Zahvaljujući ovom skupu gena, nazvanim HLA, naš organizam je u stanju da prepozna i uništi patogene koji izazivaju razne infekcije, viruse i bolesti, objašnjava Loran Abi-Rašed, istraživač Medicinskog fakulteta Stenford univerziteta i jedan od autora studije.
Ti geni važe za najfleksibilnije i najprilagodljivije gene u našem genomu što je od ogromnog značaja za naš imuni sistem, budući da brza evolucija virusa zahteva od našeg organizma da brzo reaguje i bude jedan korak ispred. Homo sapiens, denisovci i neandertalci su se razdvojili pre oko 400.000 godina. Potonje dve vrste su napustile afrički kontinent - Denisovci su se nastanili u Evropi i na zapadu Azije, dok su Neandertalci emigrirali prema istočnoj Aziji.
Preci modernog čoveka su došli iz Afrike tek pre 65.000 godina da bi krenuli prema Evroaziji, gde su se susreli sa svojim rođacima, denisovcima i neandertalcima s kojima su se povremeno parili. "Ukrštanje vrsta nije bio samo puki trenutak u vremenu, ono nam je dalo nešto korisno za naš DNK", izjavio je profesor Piter Peram sa Univerziteta u Stenfordu i vođa istraživanja.
Upoređivanjem gena HLA modernog čoveka i njegovih izumrlih rođaka, naučnici su ustanovili da su postojeće varijante posledica ukrštanja sa Denisovcima, ljudskom podvrstom o kojoj se vrlo malo zna pošto su samo kost jednog prsta i jedan zub, pronađeni u jednoj pećini u Rusiji, jedini postojeći fosili.
Sekvensiranje genoma sačinjenog na osnovu DNK iz pronađene kosti omogućilo je naučnicima da otkriju kada je došlo do ukrštanja Denisovaca sa ljudima. Transfer gena sa denisovaca na modernog čoveka ogleda se u jednoj od varijanti gena HLA (HLA-B) koja je najčešće prisutna kod stanovnika centralne Azije, mesto na kojem je najverovatnije došlo do ukrštanja.
Druge varijante grupe gena HLA (HLA-A) predstavljaju gotovo 64 odsto tih gena kod stanovnika istočne Azije i Okeanije. Sličan scenario dogodio se sa drugim tipom gena HLA, pronađenih u genomu neandertalaca čiji je DNK, takođe, sekvenciran.
Te varijante su vrlo česte kod Evropljana i Azijaca, ali veoma retke kod Afrikanaca, navode istraživači, ističući da je polovina tih varijanti gena HLA nasleđeno ukrštanjem sa neandertalcima i denisovcima. Delimično sekvensiranje genoma neandertalca otkriva da je deo modernih ljudi nasledilo četiri odsto gena od ovog rođaka koji je izumreo pre više od 30.000 godina, a oko sedam odsto od Denisovaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Uvreženo mišljenje lekara i pacijenata je da su infekcije koje pacijenti zakače u bolnicama izazvane "superbakterijama" kojima su izloženi dok su na lečenju.
Pacijent oslabljenog imuniteta koji je bio zaražen kovidom19 ukupno 613 dana, tokom kojih je razvio novi, viskomutirani soj, preminuo je od posledica hematoloških problema.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" apelovao je danas da se prolećne dijete ne sprovode "na svoju ruku", već pod nadzorom stručnjaka.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da je u Srbiji do 14. aprila registrovano 59 slučajeva malih boginja, od kojih su 44 u Beogradu.
Komitet za procenu rizika u oblasti farmakovigilance Evropske agencije za lekove (EMA) nije pronašao dokaze da je klasa lekova za dijabetes i mršavljenje povezana sa "samoubilačkim mislima".
Nigerija je postala prva zemlja na svetu koja je uvela "revolucionarnu" novu vakcinu Men5CV protiv meningitisa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Muškarcu iz Srbije uspešno su o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje transplantirana pluća u bolnici u Budimpešti gde se trenutno oporavlja od zahvata koji je trajao 10 sati.
Žene koje boluju od postporođajne depresije nailaze na nerazumevanje i osudu, kako društva, tako i sopstvene porodice, izjavila je psihijatrica Instituta za mentalno zdravlje Maja Milosavljević.
Naučnici u Indiji pronašli su više dokaza da ljudi koji govore dva jezika imaju manju verovatnoću da će razviti demenciju u poređenju s ljudima ograničenim na znanje jednog jezika.
Broj obolelih od raka prostate u svetu povećaće se sa 1,4 miliona, koliko je zabeleženo 2020, na 2,9 miliona do kraja 2040. godine, pretežno u nerazvijenim i srednje reazvijenim zemljama sveta.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
Andrija Šrek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar