Kako se grudi menjaju u trudnoći

Na samom početku trudnoće, povećana je količina masnog tkiva u dojkama, a pojačan je i protok krvi kroz njih, kako bi se potpomogao rast mlečnih žlezda i kanalića. Grudi postaju veće i teže, neretko i otiču, a javlja se i problem preosetljivosti. Srećom, on nestaje posle trećeg, četvrtog meseca.

Povišen nivo estrogena i progesterona u trudnoći dovodi do rasta mlečnih žlezda i kanala, odnosno mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Njihov nivo jako opada posle porođaja, čime nastupa početak laktacije (lučenje mleka).

Visok je i nivo laktogena, hormona kojeg otpušta placenta (posteljica), što se dešava početkom drugog meseca. Njegovo izlučivanje je važno za rast dojki i bradavica, kao i povećanje i potamnjenje areola. Takođe se povećava i nivo prolaktina, koji je zajedno sa drugim hormonima zaslužan za ubrzan rast mlečnih ćelija. Njegova glavna uloga je stimulacija mlečnih žlezda u periodu dojenja, odnosno regulacija lučenja mleka. Naziva se i "materinski" hormon, jer u kombinaciji sa hormonom oksitocinom izaziva snažna osećanja kod majke da odgovori na bebine potrebe (budi se materinski instinkt). U prvih 48 sati nakon porođaja, nivo prolaktina raste izuzetno brzo, pripremajući grudi za dojenje.

Rezultat povišenog nivoa hormona u telu može da bude velika promena u veličini grudnjaka. Rast grudi se obično usporava ili zaustavlja na kraju prvog tromesečja. Ali, može i da se nastavi, i to do kraja trudnoće, možda čak i za nekoliko brojeva! Ukoliko vam to baš i ne odgovara, vodite računa da ne dobijete previše na težini. Tako možete bar delimično da utičete na veličinu grudi, ali ne možete ništa da učinite u vezi hormona.

Zbog progesterona koji opušta krvne sudove, kroz njih teče mnogo veća količina krvi. Pojačan protok, to jest povećana prokrvljenost je neophodna kako bi grudi bile spremne za dojenje. Ali, to čini vene izraženijim, što je posebno vidljivo kod žena sa svetlijim tenom (vidi se splet vena na koži). Posle porođaja, odnosno prestanka dojenja, sve se vraća u normalu, piše Yumama.

Bradavice ubrzo nakon začeća postaju veoma osetljive, pa i bolne, ranjive, čak mogu i da krvare. Pošto su bogate nervnim završecima, posebno su osetljive na dodirne nadražaje. Do drugog tromesečja, osetljivost bi trebalo da prođe. Preporučuje se nega specijalnim kremama sa lanolinom, koji deluje umirujuće.

Grudi obično nakon izostanka menstruacije nabubre, dok se bradavice povećaju, postaju izraženije (štrče). U drugom trimestru, bradavice i areole (kružni predeo oko bradavica) ponekad udvostruče veličinu, a takve mogu da ostanu i nakon porođaja: areola je, inače, prečnika oko dva centimetra, a dva meseca posle začeća - tri do šest centimetara.

Do 12. nedelje trudnoće, koža bradavica i areola počinje da tamni, jer hormoni utiču na pigmentaciju (stimulišu ćelije koje proizvode pigmente). Promene boje su vrlo individualne za svaku trudnicu, a izraženije su kod žena sa tamnijom kosom i tenom. U drugom trimestru može da se nastavi proces tamnjenja, i to do kraja trudnoće - zbog povećane cirkulacije krvi. Nekoliko meseci nakon porođaja, kod većine žena bradavice povrate pređašnji izgled. Tokom laktacije, areola je tamno smeđa (kasnije može da posvetli, ali više ne bude ružičasta).

Na početku trudnoće su izražene male žlezde na površini areola - Montgomerijeve kvržice, zadužene za lučenje zaštitne masnoće. Pripremajući bradavice za dojenje, postaju još ispupčenije u trećem trimestru, kada luče masnu supstancu koja održava kožu bradavica i areola mekom i elastičnom, a štite je i od isušivanja i infekcije. Kasnije se smanjuju.

Oko 16. nedelje trudnoće, mada je moguće i ranije (oko 12. do 14. nedelje), a nekad i kasnije (početkom trećeg tromesečja) - grudi počinju da proizvode kolostrum, bebino prvo mleko. Ta žućkasta tečnost, bogata hranljivim materijama (proteinima, masnoćama, gvožđem i drugim mineralima), naziva se i "prva vakcina" - Sebum (loj) iz Montgomerijevih žlezda može da ima specifičan miris, ponekad čak i malo neugodan. Međutim, taj miris je jedinstven - vaša beba će ga prepoznati odmah nakon rođenja! zbog antitela koja štite bebu od bolesti i infekcija. U početku je masnija i gušća, a kako se bliži termin porođaja - postaje sve ređa i bleda, gotovo bezbojna. Kolostrum obezbeđuje bebi prvi obrok, za zdrav početak života, pre nego što mleko nadođe.

Ponekad se iz bradavica pojavljuje iscedak ili dolazi do spontanog curenja kolostruma, naročito tokom masaže ili seksualne stimulacije grudi. Obično se radi o nekoliko mililitara (sitne žućkaste kapljice), ali se vama može učiniti da ga ima više. Nemojte da brinete ako iscetka ima mnogo, ili ga uopšte nema. To što ga ne vidite do prvog podoja, ne znači da nije prisutan.

Vidljivi tragovi kolostruma mogu da se spreče upotrebom gaze ili uložaka, odnosno specijalnih tupfera (upijajućih jastučića). Njihovim stavljanjem u grudnjak ćete rešiti estetski problem, a bradavice će vam ostati suve. Mogu da se nabave u bolje opremljenim apotekama i prodavnicama za bebe.

U principu, ne može mnogo da se učini kada je reč o sprečavanju opuštanja grudi, jer to najviše određuju genetski faktori. Pomaže ako održavate težinu stabilnom i nosite grudnjak koji obezbeđuje dobru podršku vašim grudima. Za kreme, losione i tonike koji obećavaju podizanje  poprsja, lekari kažu da deluju kratkotrajno: može da se oseti efekat zatezanja, što obično potiče od sastojaka kao što su alge, ali učinak prolazi u roku od nekoliko minuta ili sati.

Strije - crvenkaste ili ljubičaste linije se javljaju kada se kolagen i elastin u koži rastežu do tačke pucanja. Mogu li da se izbegnu? Dermatolozi kažu da je i to pre svega stvar genetike. Postoje brojni preprati za sprečavanje strija, a najbolji su oni koji sadrže prirodnu podlogu, etarska ulja i biljne ekstrakte. Odlično su se pokazali neven, kamilica, bademovo ulje, aloja, maslina, avokado, prirodni voskovi, ši i kakao buter i pčelinji vosak. Ipak, od njih ne može da se očekuje čudo. Kakav će im biti efekat, to je individualno. Prema istraživanjima, koža trudnice može da se zaštiti odgovarajućom negom najviše do 40 odsto. Ostalo zavisi od genetskog nasleđa, prirodne elastičnosti, načina ishrane i dobijenih kilograma. Nekoliko meseci nakon što se beba rodi, strije blede, postaju srebrnasto-sivkaste.

Tokom trudnoće, rastući nivo prolaktina inicira proizvodnju mleka, ali grudi ne stvaraju pravo mleko - jer estrogen i progesteron blokiraju receptore prolaktina. Nakon porođaja, nivo tih hormona naglo pada, a čim se rodi posteljica, telo počinje da oslobađa prolaktin i oksitocin, odnosno sugeriše dojkama da je vreme za proizvodnju mleka. Dojke se dalje stimulišu bebinim sisanjem (deluje na nerve koji šalju signal mozgu da oslobodi prolaktin i oksitocin). Obično je potrebno dva-tri dana dok ne krene majčino mleko, pa će beba najpre da dobije kolostrum. Nakon što mleko poteče, grudi mogu znatno da "nabubre" i deluju "grudvasto", uz prisutan osećaj težine i bola.