Srpski radnici u Hrvatskoj: „Nema straha, lepo nam je"

Živeo sam godinu dana u Osijeku kao Srbin iz Novog Sada i nikad ni najmanjih problema nisam imao ni zbog svog izrazitog novosadckog akcenta kao ni tablica na kolima i velikim pravoslavnim krstom na retrovizoru za koju su mi svi govorili da sklonim namerno nisam hteo. I stvarno nisam imao nikakvih problema. Za celo vreme mog boravka u HR sam stekao mnogo prijatelja hrvata i koji su mi uvek bili na raspolaganju i spremni da pomognu niko nije ni najmanje obraćao pažnju da li sam srbin i odakle sam. Pametni ljudi zaborave šta je bilo jel ni na koji način ne može osoba koja ima 20 i koju godinu da uopšte bude svesta šta se dešavalo devedesetih niti sa zbog toga bilo koga mrzi. Bilo je šta je bilo ne ponovilo se, treba da živimo u miru i bratstvu bez obrzira dal je neko katolik ili pravoslavac srbin ili hrvat svi smo pre svega ljudi. A na hrvatsko primorije nikad ne bi išao samo iz razloga što je preskupo za prosečne srpske standarde. Ima mnogo lepših i jeftinih destinacija.

Ne mogu da verujem šta pise’ poslednja recenica : ‘prihvatili su nas i svi žele da pomognu’... kao sto su pomogli hrvati svoje kumove i prijatelje Srbe 1941.. istoriju zaboravljamo... i ne učimo dovoljno... ne treba zaboraviti nikad.... oprostit ko može.... pamet u glavu

Nemojte kasnije kukati napali nas itd buuuu buuuu