Roditelji ne puštaju decu u školu zbog nasilnog učenika

Hoćeš da maltretiraš, ubijaš, a nikakve mere ne pomažu, zašto bismo se doveka bavili tobom, i "anamnezom" tvoje bolesti, a na nesreću tvojih sadašnjih, i budućih, žrtava? Nestani iz društvene zajednice, zauvek. I gotovo! Da li štitimo "prava" nasilnika, ili štitimo prava ljudi na normalan život? Ovo deluje pojednostavljeno, ali sušina je u sledećem: nisi li u stanju da živiš u uređenoj zajednici, ne treba u njoj da postojiš.

Može se raspravljati da li nam je rak nastao zato što smo pušili, jeli hranu punu pesticida, nitrata, fosfata i nitrita, ali se ne raspravlja da li je potrebna radikalna terapija (potpuna promena životnih navika, zračenje, operacija). Tako bi trebalo da bude i u društvu. Tamo gde ne pomažu ljubav i razumevanje, neće pomoći ni batina. Pomoći će adikalna terapija - izopštavenje malignih pojedinaca iz društva, na duže vreme, ili za uvek. Tj. - radni logori, zatvori, ili najradkalnija mera (da je ne navodim).

Mnogi koji citiraju ovu izreku ne shvataju njen smisao: batina je iz raja izašla zato što NE VALJA (a ne suprotno). No ipak, potpuno je blesavo baviti se anamnezom nečijeg agresivnog ponašanja ("nesrećno detinjstvo","mama bila ovakva i onakva", "tata bio alkoholičar" i sl.; neka deca iz razorenih brakova postaju primerni pojedinci, a neka iz sasvim uređenih porodica - nepopravljivi krimosi). Često savršeno vaspitanje, more ljubavi i razumevanja, pomoć porodice i društvene zajednice, ostaju bezuspešni u slučajevima neiskorenjive agresivnosti.

cvrsta ruka sve resava !mene otac je jednom samo udario i to pamtim autoritet je bitan . zna se sta se sme a sta ne dokle god deca budu imala prava a nikakve obaveze bice tako u moje vreme bilo je bolje a pocinjalo je ovako : danas kada postajem pionir dajem casnu pionirsku rec da cu ....

cebovanje.

Dečko je tek peti razred, znači najviše 11 godina. Ako se ne sredi situacija u sledećih godinu-dve, eto njega u crnoj hronici, ma koliko on bio inteligentan. Izgleda taj deran nije dobio poštenu roditeljsku. E da je moj, za nedelju dana bih ga vaspitao. Nisam stručnjak, ali uzevši u obzir životno iskustvo, često problematična deca imaju samo jednog roditelja, a ne retko i odrastaju bez ijednog.

U moje vreme se sa takvim ucenicima kada nam pukne film problem resevao tako sto ga prebijemo kao macku. Doticni se posle ili smiri ili preseli na drugi kraj grada i promeni skolu. Nismo dopustali da jedan majmun maltretira nas 30.

isključivo krivi roditelji. Moj mali komšija, pametno dete od sedam godina, napredan u svakom pogledu ali s njim ne možeš, što bi babe rekle "ni peške ni nakoli". Buntovan, nasilan, ne poslušan. Za sve je kriva majka. Na svu njegovu agresiju pokušava diplomatskim ubedjivanjem, koje traje satima. I ništa. Nisam za fizičku silu ali dete od malena mora da zna šta može a šta ne, šta se sme a šta ne sme, šta je lepo a šta nije. Pa i ti koji podučavaju mlade roditelje kako da vaspitavaju svoju decu, dobili su, sigurno, neku ćušku. Ne verujem da zbog toga imaju frustraciju.

Moguce da je usamljen, primoravan na nesto,zanemarivan ukoliko ima mladjeg brata ili sestru, ko zna...

Ucenik veoma dobro poznaje svoja prava, pa neka se sad ministarstvo njime bavi. Doneli su takav zakon da su nastavnici u nemilosti samovolje jednog nevaspitanog derista. Svaki pokusaj da postave neke granice tog bezobrazluka, mogu zavrsiti vrlo nepovoljno po njih. (Ne tako davno slucaj Hane F.).
Samo jos da doneste i najavljeni zakon koji i roditeljima vezuje ruke, pa da vidite sta ce da nam za 10 godina radi gomila samozivih sociopata.

Zar je moguće da je to baš tako ?