Moma Pantelija, renesansni čovek eksjugoslovenskog kova: Za čije nebo treba da sam duga

Kultno mesto, divna atmosfera, šaren i neobičan sastav gostiju. Ali, autorka teksta previše mitologizuje celu priču. Takvo mesto nedostaje Novom Sadu, to je tačno. Ili bolje rečeno, nedostajalo je kada je zatvoreno. Da li bi sada i opstalo? Teško... upravo zbog čitavog ovog besmisla, zbog kojeg su mnogi od nas i napustili zemlju. Međutim, Moma nije zatvorio lokal „pod najezdom rušenja svake logike i smisla“. Zatvorio je zbog daleko prizemnije, u stvarnosti uobičajenije i svakodnevije stvari, koja je takoreći kliše i koja je tema nebrojenih serija ili filmova. Ljudi čije komentare ovde čitam kao „stalne i redovne goste“, svakako bi trebali da znaju o čemu govorim jer se i sama, sa punim pravom mogu ubrojati u takve. Ako se romansira i mitologizuje život jednog dobrog, običnog takoreći „našeg“ čoveka, nije ni čudo što nam se dešava to što se dešava, jer možete misliti šta se onda piše o onima koji zaista imaju uticaj na neke šire slojeve ovog društva.

Brat,prijatelj,ČOUK!
Ničije ideologije podanik,izgubljenoj duši SVETIONIK...

Ako ikad umrem volro bi da moi neko napiše ovako nešto kad već nije za života. Pamtim jedno druženje ss Momom u Psnteliji, svetdki csr čovek

Kakav možeseslobodnoreći esej !!!
Obori me ženo, jače nego jučerašnja rakija. Dubok naklon Vašoj spisateljskoj veštini i sugestivnosti.
Hvala!

Ima li danas tako šta god?

Moma je pozitivan lik, divan čovek, zadovoljstvo je poznavati ga.

Mnogo razlicitih interesantnih ljudi. Ne secam se da je ikad bilo nekih incidenta. Moma se uvek potrudio da se ne osecas kao da ti nije mesto tamo, sto zna biti slucaj u NS.
Anegdota: Jednom Moma objavi da mu je rodzendan i sledeci sat vremena se pije besplatno... ko zna kako se otislo kuci te veceri. Uglas su se pevali velveti - venus in furs, bubanj je bio shank, verovatno niko nije znao jedan stih teksta.
Nema vise ni slicnih mesta.

Momo, Harvey Keitel, legenda. Odličan tekst!
Hvala autorki.

kasete iz Pantelije i dalje se čuvaju

P.S. kod mene je plakat hladno pivo sa zida kod wc iz pantelije :)

Kosta nedođošu, txt je upravo govori da je NS postao provincija zahvaljujući ljudima koji misle kao vi. Momo, care, sve ti najbolje želim.

Na Satelitskoj...na svim tezgama sa paradajzom pise "domaci".
Jedino kod Pantelije ispred paradajza pise tekst :"Nije domaci! Iz Veternika je". :-))

Jos jedan Odlican tekst !
Hvala Snezana.

Sada imate razne magacine pune seljobera dođoša... Novi Sad je umro...

Kod Pantelije sam odlazila sa 16-17 god. Tamo sam slusala najbolju mjuzu, tamo mi se razvio muzicki ukus, tamo sam vodila razgovore sa najzanimljivijim ljudima...razmisljam, u stvari znam - tamo sam postala bolji covek. I dan danas mi se stegne srce pri secanju na ta vremena. Hvala! ( Hocemo jos, i dalje! )

Hvala za divan tekst o vremmenu koje je bilo teško a u kom su se neki ljudi trudili da promovišu knjige i dobru muziku i da spajaju ljude. Momo je bio jedan od njih znam da je u Nemačkoj i želim sve najbolje njemu i njegovoj porodici.

Ja i danas još uvek sedim kod Pantelije imam sto i četiri stolice hvala Momi.

Momo je covjek koji je zlo vrijeme obiljezio dobrim... Covjek koji je bio "kultno mjesto" nekoliko generacija koje su vjerovale u dobro, cisto... Mozda ce se vratiti ono vrijeme, oni ljudi, ljudi kao sto je on... Valja vjerovat

Mnoga kultna mesta su nestala u NS. Jednostavno, unistavanjem kulture ovog grada unistena su i ta mesta gde su ljudi koji imaju drugacija shvatanja mogli da razmene misljenja i lepo provedu slobodno vreme. A neki nam tvrde da smo grad kulture... tuga i beda je ono sto obuzima sve...

Moma legena, popili smo sva sećanja kod Pantelije. Živ bio sto kila godina.

Pantelija is not dead, mislim da mi niko nije otovrio piva koliko ovaj čovek :) drži se kralju i ko ih j...

Da autor nije ništa drugo napisao u životu (a jeste), ovo bi bilo dovoljno. Bravo!