Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za „objašnjenje ekonomskog rasta vođenog inovacijama“, saopštila je u ponedeljak Kraljevska akademija nauka iz Švedske.
Prestižna nagrada, formalno poznata kao Nagrada Švedske narodne banke za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela, poslednja je koja se dodeljuje svake godine i vredna je 11 miliona švedskih kruna ( oko milion evra).
„Laureati su nas naučili da održivi rast ne može da se uzima zdravo za gotovo“, saopštilo je telo koje dodeljuje nagradu.
„Ekonomska stagnacija, a ne rast, bila je norma tokom većeg dela ljudske istorije. Njihov rad pokazuje da moramo biti svesni pretnji kontinuiranom rastu i suprotstaviti im se.“
Mokir je profesor na Univerzitetu Nortvestern u Sjedinjenim Državama, dok je Agion profesor na Koledžu de Fransu, INSEAD-u u Parizu i na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka u Velikoj Britaniji.
Hauit je profesor na Univerzitetu Braun u Sjedinjenim Državama.
„Džoel Mokir je koristio istorijska zapažanja da bi identifikovao faktore neophodne za održivi rast zasnovan na tehnološkim inovacijama“, rekao je Džon Hasler, član Nobelovog komiteta.
„Filip Agion i Piter Hauit su proizveli matematički model kreativnog uništenja, beskrajnog procesa u kojem novi i bolji proizvodi zamenjuju stare.“
Imena dobitnika nagrada za medicinu, fiziku, hemiju, mir i književnost objavljene su prošle nedelje.
Te nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača dinamita i biznismena i dodeljuju se od 1901, sa nekoliko prekida uglavnom zbog svetskih ratova.
Nagrada za ekonomiju ustanovljena je mnogo kasnije, a prvi put je dodeljena 1969, kada su je osvojili Norvežanin Ragnar Friš i Jan Tinbergen iz Holandije za rad u dinamičkom ekonomskom modelovanju.
Tinbergenov brat Nikolas takođe je osvojio nagradu, ponevši kući priznanje za medicinu 1973.
Prošlogodišnja nagrada za ekonomiju pripala je akademicima iz SAD Sajmonu Džonsonu, Džejmsu Robinsonu i Daronu Adžemogluu za projekat istraživanja veze kolonizacije i uspostavljanja javnih institucija kako bi se objasnilo zašto su neke zemlje decenijama siromašne.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar