Delimična mobilizacija koju je 21. septembra najavio ruski predsednik Vladimir Putin nije veliko iznenađenje.
Nagovestili su je događaji u nedelji ranije - niz izmena zakona koji se odnose na rat i priprema „referenduma" na okupiranim ukrajinskim teritorijama.
Ruski vojnici u Hersonu na jugu Ukrajine
Delimičnoj mobilizaciji podležu oni koji su služili vojsku i imaju posebne vojne veštine i odgovarajuće iskustvo.
Biće mobilisani i oni koji imaju iskustvo ratovanja, a prema rečima ministra odbrane Sergeja Šojgu, biće regrutovano 300.000 ljudi.
Svi mobilisani će proći dodatnu vojnu obuku, dodao je Putin.
O proglašenju opšte ili delimične mobilizacije u Rusiji spekulisalo se još početkom maja, uoči Dana pobede nad fašizmom, koji se obeležava 9. maja.
Kako se to nije obistinilo, mnogi su ocenili da se ruske vlasti plaše nezadovoljstva u društvu koje bi takav potez mogao da izazove.
Međutim, mnogi političari, novinari, blogeri, stručnjaci naklonjeni Kremlju pozvali su na opštu ili bar delimičnu mobilizaciju.
Ovi zahtevi su ponekad objavljivani u prilično oštroj formi.
Argumentacija pristalica objavljivanja „potpunog rata" bila je sledeća: bez mobilizacije Rusiji je pretio poraz na frontu.
Delimično su se njihova predviđanja obistinila: iako ruska armija nije pretrpela poraz, Ukrajina je uspela da iskoristi nedostatak ljudstva na frontu, prikupi i obuči dovoljno trupa za uspešnu kontraofanzivu na severoistoku zemlje.
Iako su mnogi proruski analitičari pozdravili najavu mobilizacije, čak i među njima ima onih koji ovu meru smatraju u najmanju ruku ne toliko potrebnom, pa čak i štetnom.
Najveći problem za Rusiju u ratu sa Ukrajinom predstavlja nedostatak vojnika.
Prema mišljenju stručnjaka, Rusija je nadmoćnija u vojnoj tehnici, frontovskoj i strateškoj avijaciji i mornaričkim snagama, ali joj pre svega nedostaje kvalifikovanog i obučenog kadra.
Stručnjaci kažu da je Ukrajina nadmoćnija na planu komunikacija, visokopreciznog taktičnog oružja, opremi za izviđanje i opštoj organizaciji, ali što je najvažnije - ima prednost u ljudstvu.
Nedostatak ljudstva na frontu je nenadoknadiv.
Tenkovi, artiljerija, rakete, a posebno avijacija i mornarica, ne mogu da zauzmu i drže teritoriju.
To može samo pešadija.
Rusija je pokušala da se izbori sa manjkom vojnika tako što je krenula u regrutaciju po regionima, a i po zatvorima.
Međutim, takve mere do sada očigledno nisu pomogle da se ovaj problem suštinski reši.
Kako za BBC objašnjava izraelski vojni stručnjak David Gendelman, najavljena mobilizacija nije samo rešenje hitnog problema nedostatka vojnika na prvoj liniji fronta, već i proračun na duži period.
„Glavni plus mobilizacije na vojnom planu je povećanje broja vojnika, što može da promeni odnos snaga i utiče na tok rata", kaže.
Regrutacija boraca u ruskim zatvorima
Mobilizacija bi mogla da promeni percepciju ruskog društva o ratu u Ukrajini.
Posle najave o mobilizaciji, ruska propaganda će najverovatnije početi da promoviše slogane o opštenarodnoj prirodi rata, sukobu NATO paktom i poređenja sa Drugim svetskim ratom.
Putin je već optužio Zapad da planira napad na rusku teritoriju.
„U Vašingtonu, Londonu, Briselu direktno guraju Kijev da prebaci vojne operacije na našu teritoriju, uz potpunu pljačku naše zemlje", rekao je.
Na samom početku invazije, ruske vlasti nisu bile u stanju da postave jasan i precizan politički cilj.
Putin je to uradio retroaktivno.
„Odluka o preventivnoj vojnoj operaciji bila je apsolutno neophodna i jedina moguća. Njen glavni cilj, a to je oslobođenje čitave teritorije Donbasa, ostaje nepromenjen", rekao je objavljujući mobilizaciju.
Jednostavni slogani mogu još jače da ujedine barem deo stanovništva koje podržava rat.
Kako su ruski propagandisti više puta rekli, „Rusija je na sebe već preuzela zadatak i nemoguće je odustati".
Najava mobilizacije ne podrazumeva samo regrutaciju, već i promene u radu državnih organa, industrije i čitave privrede.
Nova verzija Krivičnog zakonika inkriminiše neispunjavanje naređenja koja se tiču odbrane zemlje.
Zakon kažnjava i prigovor savesti na služenje vojnog roka.
Ovo je prilično veliki problem za rusku vojsku - mnogi najamnici odbijali su da učestvuju u nekim sukobima i kršili ugovore, jer su na to imali zakonsko pravo.
Međutim, nedavne izmene zakona su to promenile, a za ovakvo ponašanje uvedene su kazne.
Za sada u Rusiji nije proglašeno vanredno stanje, ali ako se to desi, predsednik i izvršna vlast imaće isključiva ovlašćenja da preduzimaju razne mere.
Na primer, delovanje političkih partija može biti obustavljeno, a javni skupovi zabranjeni.
Moguće je uvođenje zabrane napuštanja zemlje i promene mesta stanovanja, konfiskacija privatne za potrebe vojske, kao i druge mere predviđene članom sedam Zakona o ratnom stanju.
Još u Sovjetskom Savezu, osmišljen je sistem mobilizacije za slučaj Trećeg svetskog rata.
Postojale su takozvane kadrovske jedinice, koje su u mirnodopskim uslovima činili oficiri.
U slučaju mobilizacije, popunjavane su regrutima iz rezerve.
Trenutno u Rusiji, sudeći po izveštajima stručnjaka, vlada nedostatak oficira, a već mnogi među njima su poslati na front.
Kako primećuje David Gendelman, Rusija ima akutni problem osposobljavanja regruta.
„Sve ih treba opremiti, naoružati, obučiti, a jedva da ima dovoljno opreme, centara za obuku, komandnog i instruktorskog kadra", kaže.
Kako ocenjuje, „sovjetski sistem se urušio kroz godine, a Oružane snage Ruske Federacije nisu bile spremne za ovakav rat".
Ako je moguće mobilisati 300.000 ljudi, Ministarstvo odbrane Rusije imaće problem da obezbedi oružje i opremu za sve.
Sovjetske rezerve tu neće mnogo pomoći, jer borba u čeličnim šlemovima i prslucima protiv vojske naoružane po zapadnim standardima nije najbolje rešenje u 21. veku.
Mobilizacija može da označi početak problema sa obučavanjem vojnika.
Prema rečima Putina i Šojgua, mobilizacija će se odvijati u nekoliko talasa.
U vojsku će prvo biti pozvani ljudi sa ratnim iskustvom i odsluženim vojnim rokom.
Ipak, potrebna je obuka mobilisanih, koji su kroz godine mogli da izgube profesionalne vojne veštine.
Kako za BBC kaže ruski vojni stručnjak, koji je tražio da ostane anoniman, obuka bi mogla da potraje nekoliko meseci.
„Svima koji ne rade u vojsci biće teško i biće potrebno najmanje šest meseci da se od tih ljudi formiraju jedinice", navodi.
Prema rečima stručnjaka, mobilisani najverovatnije neće biti odmah uključeni u direktne sukobe, već će biti aktivni u pozadini.
Ipak, neki vojni stručnjaci ističu da su regruti potrebi u akcijama.
„Mobilizacija je potrebna u slučajevima kada se očekuju veliki ljudski gubici", rekao je u maju ruski vojni stručnjak Konstantin Sivkov.
Mobilizacija je prinudni poziv u vojsku i regruti se ne odazivaju svojevoljno.
Pošto vojnik po naređenju treba da rizikuje sopstveni život, nije dovoljno samo da bude poslušan, nego i motivisan.
Dosadašnji tok rata pokazuje da je moral vojnika otcepljenim ukrajinskim regionima, samoproglašenim Luganskoj Narodnoj Republici i Donjeckoj Narodnoj Republici bio je prilično visok na početku sukoba, kada su u rat krenuli dobrovoljci.
Kada su počeli da se pridružuju i slabo obučeni civili, koji su prisilno mobilisani, borbena efikasnost jedinica je opala.
Teško je poverovati da će ljudi koji su prisilno mobilisani i poslati u rat biti motivisani kao redovni vojnici ili dobrovoljci.
Sovjetski vojni teoretičar Aleksandar Svečin pisao je da se, u slučaju opšte mobilizacije, na visok moral može računati samo ako su ciljevi i zadaci rata jasni celom stanovništvu.
„Savremeno ratovanje, koje zahteva milione ljudi za mobilizaciju i popunu oružanog fronta, ne može se oslanjati samo na svest veštački stvorenu u kasarni; samo ako su zadaci rata jasni i bliski širokim masama stanovništva, može se očekivati da će se oružane snage još dugo boriti sa velikim entuzijazmom i istrajnošću", piše u njegovoj knjizi „Strategija".
Kako bi narodne mase podržale ratne ciljeve, oni moraju biti jasno i jednostavno formulisani, kao i da se tiču svakog čoveka.
Cilj koji je Putin formulisao, a za koji će mobilisani Rusi morati da budu spremni da daju živote, jeste kontrola nad Donjeckom i Luganskom oblasti i zaštita od nekih navodnih planova Zapada da uništi rusku državu, kako tvrdi Putin.
U junu, 76 odsto Rusa podržavalo je rat u Ukrajini, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije Levada-centar iz Moskve.
Od tada, situacija na frontu se značajno zakomplikovala.
Ruska vlada je u početku pokušala da izgradi stav prema ratu među stanovništvom, koji mnogi porede sa odnosom navijača prema fudbalskom timu - pristalice „specijalne operacije" nisu učestvovale u sukobu, ali su ga gledale na televiziji.
Kako primećuje David Gendelman, u narodu je potrebno izgraditi novu percepciju rata, gde se on tiče svih.
„Naravno, propaganda će odraditi svoje - kada se LNR i DNR pripoje Rusiji, vlast može da kaže da je ovo rat za suverenitet, integritet i opstanak Rusije, rat nam je došao u kuću, NATO je ustao protiv nas", kaže.
Do sada, u Rusiji nije bilo naročitih protesta protiv rata u Ukrajini.
U prvih šest meseci rata, zabeleženo je dvadesetak pokušaja paljenja vojnih odseka, antiratni aktivisti organizovali su ulične akcije, a ruske vlasti su ih za to kaznile.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka, jedan od razloga za mali otpor ratu je što su u njemu učestvovali mahom oni koji su se na to odlučili svojevoljno.
Mobilizacija, iako delimična, predstavlja eskalaciju sukoba.
Zapadne zemlje, pre svega SAD, ograničile su vojno-tehničku pomoć Ukrajini, ne snabdevajući je svim naoružanjem koje je tražila.
Ne samo mobilizacija, već i pretnja upotrebom nuklearnog oružja, koju je Putin izneo u obraćanju, izdiže rat na novi nivo.
„Oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem treba da znaju da vetrovi mogu da se okrenu i počnu da duvaju u njihovom pravcu", poručio je Putin.
Pogledajte video: Antiratne aktivistkinje otkrile identitet policajca koji ih je mučio
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Bole
Svi pozivaju, a niko čizme da obuje. Puno tastatura-mudonja i salonskih boraca, kao i kod nas.
X
Deda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar