Spasavanje pezosa: Argentina će prepoloviti broj ministarstva

Argentina je najavila mere štednje, kako bi pokušala da se izbori sa „hitnom situacijom", koja je stvorena zbog krize valute u zemlji.

U televizijskoj poruci, predsednik Maurisio Makri je rekao da Argentina ne može da troši više nego što zaradi.

Porezi na izvoz pojedinih žitarica i drugih proizvoda će se povećati i oko polovina ministarstava u državi će biti ukinuta.

Vlada nije saopštila koja ministarstva će biti zatvorena ili spojena.

Argentina je najveći izvoznik soje i sojinog ulja, a veliki je proizvođač kukuruza, pšenice i sirove soje.

Od 1. januara taj izvoz će biti oporezovan sa četiri pezosa. Gotovi proizvodi će biti oporezovani sa tri pezosa.

Analiza: Daniel Galas, dopisnik iz Južne Amerike

Maurisio Makri je udvostručio ono što je obećao da će da uradi sa reformom u finansijskom sektoru.

Njegova Vlada je najavila da će ići daleko iznad zadataka koje je MMF postavio u maju. Rekao je da će Argentina do sledeće godine imati uravnotežen budžet, tako da troši tačno onoliko koliko zarađuje, pre nego što krene da plaća kamate (ranije je cilj bio deficit od 1,3 odsto BDP-a). Do 2020. godine on se nada da će u budžetu ostvariti višak od jedan odsto.

Glavna vest je bila ponovno uspostavljanje poreza na izvoz. Na televiziji je Makri ponovio svoju posvećenost sprovođenju reformi, ali je priznao i vlastite greške. Predložio je da se odstupi od njegovog postepenog pristupa borbi protiv inflacije i poručio da je realnost pokazala da Argentinci moraju da budu brži.

Takođe, i predsednikov kabinet će biti preuređen, a ukinuće se polovina ministarstava.

Tržišta će morati da se prilagode, ali to donosi i nove političke tenzije, jer će Makri morati da otpusti političare koji su mu bili ključni saveznici. Ovi političari su glasali za njegove reforme u Kongresu. Uspeh ove politike će biti testiran u narednim danima. Testiraraće ga MMF, tržište, ali i ljudi na ulicama.

Ministar finansija Nikolas Dujovne je najavio mere za smanjenje budžetskog deficita u zemlji - za sledeću godinu. Njegova ideja je bila da na taj način zaustavi pad pezosa.

Vlada se nada da će do 2019. godine smanjiti deficit. On bi tada trebalo da bude na nuli.

Edvard Glosop, ekonomista iz Latinske Amerike, koji piše za Capital Economics, kaže da su mere „u krajnjoj liniji manje nego što je očekivao".

On je kritikovao odluku o ponovnom porezu na izvoz, nazvavši ga „vraćanjem većem intervenisanju" od strane države. Ovu politiku je zagovarala prethodnica Markrija - Kristina Fernandes de Kirčner.

„Prva odluka predsednika Makrija kada je došao na funkciju, još u decembru 2015. godine bila je da ukine poreze u poljoprivredi i oslobodi tržište uvoza i izvoza. Podizanje poreza na izvoz je protiv onoga što predsednik Makri predstavlja", dodao je on.

Argentinska valuta je ove godine izgubila oko polovinu svoje vrednosti u odnosu na američki dolar, uprkos tome što je Centralna banka povećala kamatne stope na 60 odsto.

Dujovne će u utorak otputovati u Vašington kako bi se sastao sa šefom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

U junu je Argentina bila prisiljena da uzme zajam od 50 milijardi dolara od MMF-a - organizacije koja je i dalje u velikoj meri zabrinuta zbog situacije u zemlji.

Vlada je rekla da je taj potez neophodan kako bi se međunarodni investitori uverili da nema krize i kako ne bi povukli sredstva iz zemlje.

Sledilo je naglo slabljenje pezosa.

Cilj Dujovnea je da dogovori sporazum, kojim bi ubrzale isplate MMF-a Argentini.

MMF je zatražio od zemlje da se suoči sa velikim fiskalnim deficitom - cilj koji se obično ostvaruje smanjenjem državnih troškova.

Uprkos inflaciji, MMF je prošlog meseca rekao da očekuje da će se privreda Argentine stabilizovati do kraja godine i da će postepeni oporavak početi 2019. godine.