Rekreativne trkače mogla bi da obraduje vest da će 46 najvećih maratona od naredne godine uvesti plasman po godištu učesnika.
Najbolji u svojim starosnim grupama će tako moći da obezbede plasman na svetski šampionat u maratonu za amatere i rekreativce. Sada to takmičenje postoji samo za profesionalne maratonce.
Ta norma neće moći da se osvoji na Beogradskom maratonu, jer se ne ubraja u najbolje na svetu. Ali će, na primer, u Moskvi, na kalendaru biti 11 ovakvih trka naredne godine, u organizaciji Moskovskog maratona.
A deo organizacije svih njih je Beograđanin Milan Miletić. Jedan od prvih trenera rekreativnog trčanja u Beogradu, koji je u međuvremenu postao sportski direktor Moskovskog maratona.
I u Rusiji važi za pionira rekreativnog trčanja. Za BBC na srpskom priča zašto se iz Beograda odselio za Moskvu, postao Ajronmen nakon tri meseca treniranja, posredno pomogao upoznavanju pet parova...
„Ljudi u velikim gradovima su često danas previše otuđeni, usamljeni, odvojeni od prirode. Tako je u Moskvi i verovatno u svakom velikom gradu. Želim da im pomognem da budu srećni, da ne trče zbog rezultata i medalja, već zbog zdravlja", počinje Miletić.
U Moskvu se preselio pre četiri godine. Tamo ga nije čekao posao, ali je imao jasan cilj šta želi da uradi.
Nastavio je ono što je započeo u Beogradu - popularizaciju rekreativnog trčanja.
U Rusiji je počeo sa organizovanjem sportskih kampova, koji kako kaže, osim što su sportski, pomažu ljudima da se oslobode i postanu otvoreniji. Kampovima je kasnije pridodao i trčanje.
„U Moksvi mi je živela devojka, pa sam i ranije odlazio na svakih mesec dana, imao projektne poslove. Kada sam se preselio, napravio sam projekat urbanog fitnesa napolju. Bili su to besplatni treninzi u prirodi, na koje je dolazilo po 200-250 ljudi", priča Milan.
Taj projekat je bio besplatan, ali su ga monetizovali - gradeći imidž, pa su ih angažovale firme da za njih vode korporativne treninge.
„Imali smo, tako, jedan veliki besplatni projekat koji je uvlačio ljude u sport, kao i nekoliko manjih, preko kojih smo zarađivali", priča Milan.
Pre toga je razgovarao sa ljudima iz Moskovskog maratona da zajedno naprave trkački klub, ali oni, kako kaže, u tom periodu nisu bili spremni.
Nakon nekoliko godina, ponovo im je ponudio isto. Ishod je ovog puta bio drugačiji. Postali su partneri na projektu koji treba da poveća broj trkača u Rusiji.
„Trčanje nije egozotika"
„Trčanje u Rusiji nije naročito popularno. Prvi klubovi za rekreativce pojavili su se 2012. Ni danas nije mnogo drugačije", priča Miletić.
Stvari se menjaju, ali sporo, kaže.
„Na početku se desio veliki bum, ali onda to nije raslo istom brzinom kojom je počelo".
Procenjuje da u Beogradu trči procentualno više ljudi nego u Moskvi. Tokom čitave godine, između pet i sedam hiljada Moskovljana trči, a u glavnom gradu Rusije živi više od 12 miliona ljudi.
„Tamo se trčanje i dalje smatra nekakvom egzotikom. Mi menjamo taj stav i želimo da pokažemo da je to mejnstrim - trend, kultura i način života koji je ljudima u velikom gradu potreban da ne bi izgubili zdravlje."
U Trkačkoj zajednici u Moskvi, čiji je jedan od osnivača, trči više žena.
„Filozofija našeg kluba je socijalizacija kroz sport. Želimo da se ljudi bave sportom da bi kvalitetnije živeli. Kroz redovno bavljenje sportom, rezultati sami dolaze. U klubovima koji su koncentrisani na rezultat, s druge strane više je muškaraca", priča Milan.
Kaže i da nisu retke situacije da ljudi počnu da trče kada im se dogode veliki emotivni gubici.
„Ljudi su danas usamljeni, tužni, udaljeni i mi im pomažemo da budu bolje. Meni je najveći rezultat to što znam da su zahvaljujući klubu nastala mnoga nova prijateljstva. Pet parova se upoznalo u našem kubu i kasnije venčalo, a rodila se i jedna beba. Kada shvatim koliki je moj uticaj na sreću ljudi - nema većeg uspeha od toga."
Kako objašnjava, na treninzima rade i takozvane ajsbrejking vežbe.
„Jedna od njih je grljenje. Bukvalno teramo ljude da samo desetak minuta grle jedni druge ili da hodaju držeći se za ruke. Nama je sport instrument da ljude činimo srećnim."
Usredsređenost na rezultat je i jedan od razloga što ljudi u Moskvi nisu zainteresovani za trčanje.
„Sport se u Rusiji kapitalizuje i prodaje po principu: pretrči polumaraton ili maraton i postani čovek", komentariše Miletić.
Zainteresovanima se nude sedmonedeljni programi treniranja za polumaraton.
„Ljudi za sedam nedelja natreniraju, unište kolena, nekako pretrče taj polumaraton i više ne žele da potrče nikada u životu. Mi hoćemo da ih naučimo da im trčanje ne treba zbog medalja i rezultata, već zbog zdravlja".
Osim toga, problem je, kaže što su u Moskvi veliki brendovi „razmazili" trkače raznim poklonima.
„Dođeš na jedan ili dva treninga - dobiješ majicu. Treniraš mesec dana - poklone ti patike. Istrčiš trku - dobiješ medalju.
Sada su ljudi odmah počeli da pitaju šta će da dobiju ako dođu na trening. Ako istrče pet kilometara i ne dobiju medalju, razočaraju se. Mi hoćemo da pokažemo ljudima da sve to nije bitno. Za manje trke smo i prestali da dajemo medalje, dajemo bedževe", objašnjava.
Intervju petkom: Čovek koji je Supermena doveo u Srbiju
Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku
Trkačka zajednica u Rusiji nije mnogo velika, ali je mlada. Najveći broj trkača ima između 25 i 35 godina, dok je u Evropi i Americi najviše rekreativaca između 40 i 45 godina.
„Ljudima treba da se nude kraće i zanimljivije, tematske trke. Mi ćemo sledeće godine prvi put praviti žensku trku, kao i trku za vlasnike pasa. Od ove godine smo počeli da pravimo dečije trke. Naš cilj je uvlačenje novih ljudi u sport", priča Milan.
Naredni Moskovski maraton održava se 23. septembra i očekuje se oko 35.000 učesnika. To će biti osma ovogodišnja trka u organizaciji preduzeća čiji je Miletić sportski direktor. Njemu pripada organizacioni deo posla.
„Kada su me pozvali da radim za njih, dali su mi da organizujem trke. Moskovski maraton počeli smo sa dve trke u godini, a ove godine ćemo imati devet. Naredne je na kalendaru čak 11 trka."
Milan trči od detinjstva, ali se ozbiljno njime bavi tek pošto je slučajno postao i Ajronmen - završio takmičenje na Ajronmen triatlonu u Nici 2010. godine.
Ajronmen triatlon je takmičenje u tri discipline - 3,8 kilometara plivanja, 180 kilometara vožnje bicikla i 42,195 kilometara trčanja - u jednom danu.
„Imao sam klijenta Amerikanca kog sam pripremao za to takmičenje. On je poboljšao svoj rezultat i meni uplatio učešće. Problem je što se to desilo tri meseca pre takmičenja."
Završio je to takmičenje, ali ga ne ističe kao naročito dostignuće.
„U Rusiji je od trijatlona i od Ajronmena napravljen statusni simbol. Oni koji su učestvovali, vole i na vizitkarte da stave da su Ajronmeni.
Za mene je Ajronmen svaki radnik na gradilištu, svako ko počisti svoje dvorište i pomogne baki iz komšiluka."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar