Pred istek desetogodišnjeg ugovora sa Fijatom, na ulicama Kragujevca tek po koji automobil te fabrike i zebnja - šta ako grad opet postane „dolina gladi"?
Hoće li se u nekadašnjim halama Zastave, presvučenim u novo odelo, nakon 29. septembra i dalje proizvoditi savremene fiće, još se ne zna.
Ako Fijat odluči da ode, bez posla bi ostavi nešto više od 2.300 radnika. Koliko tačno - nije poznato jer, prema rečima Zorana Stanića, predsednika sindikata Nezavisnost u Fijatu, taj broj kriju „kao zmija noge".
Osim njih, od odluke kompanije zavise i zaposleni u povezanim firmama.
Već na samom ulasku u Kragujevac iz pravca Beograda goste dočekuje Fijat, znakom postavljenim na drugom kružnom toku.
Fijat je poslovanje u Kragujevcu počeo 2008. godfine i u Kragujevac je doneo novu nadu, priča za BBC na srpskom Dragana Miletić.
Ona je odrasla uz Zastavu, pošto su joj roditelji tamo radili i kaže da je prestanak rada te fabrike Kragujevac pretvorio u „dolinu gladi".
„Grad je bio preplavljen nezaposlenima. Pošto su izgubili posao u Zastavi, mnogi nisu umeli da se snađu. Neki su, sa druge strane, profitirali, jer su prepoznali preduzetnički duh i započeli sopstveni biznis.
Dolaskom Fijata problem većine nezaposlenih je rešen i ono što je najvažnije, gradom je opet zavladao optimizam", priča Miletić.
Zastava, koja je zvanično ugašena 2011, zapošljavala je oko 30.000 ljudi i prema rečima sagovornice BBC-ja na srpskom, bila je „grad u gradu".
„Taj gigant, kako su ga nazivali, je u ono vreme značila sigurnost. Reke ljudi sa svih strana su se slivale u fabriku, a onaj ko je u njoj radio bio je važan", priča Miletić.
Zastava je, dodaje, bila važna za grad, ali i državu.
„Priča o Zastavi je priča o Jugoslaviji. Fijat je danas važan, ali nema toliku ulogu".
U Kragujevcu živi nešto manje od 180.000 stanovnika. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 18.264 Kragujevčana je nezaposleno. Na toj evidenciji je 2008. bilo 24.321 ljudi.
Dolazak italijanskog proizvođača automobila promenio ličnu kartu grada, kako u privrednom, tako i u kulturološkom smislu, kaže za BBC na srpskom Radomir Erić, član kragujevačkog Gradskog veća za privredu.
„Do dolaska te kompanije, Kragujevac je važio za 'dolinu gladi'. S Fijatom se sve značajno promenilo, sve je živnulo, a grad je prodisao", priča Erić.
Osim što je prodisao, Kragujevac je dolaskom Fijata ponovo poneo titulu grada, kaže Dragana Miletić.
„Grad ne čini samo broj stanovnika, već on to zaista postaje kada postoji mešanje jezika, kultura, ljudi, kada se oseti ta atmosfera...
Dolaskom Fijata osetio se italijanski duh. Čuli su se italijanski, englesiki, Kragujevac je ponovo postao grad", kaže Miletić.
Ipak, ima i onih koji ne smatraju da je Fijat bio najbolji izbor za Kragujevac.
Jasmina Andrić je u Zastavi radila 12 godina. U fabriku je došla 1989, kada je, prema njenim rečima, gigant bio na vrhuncu razvoja.
„Bila je to svemirska stanica u odnosu na ono što je danas", priča Jasmina.
„Zastava je tada razvijala sopstvenu tehnologiju. Danas se radi nadgradnja poslova, gotovo da nema tehnolološkog razvoja.
Ovo što danas radi Fijat je 'šrafciger industrija'. Kao kada zlatnoj vezilji date da okrpi čarape. Zato što je ostala bez hleba i što je sirotica, nećete joj dati da radi ono što može najbolje, nego joj dajete da krpi čarape", priča Jasmina.
Prema njenim rečima, po Kragujevčane bi bilo bolje da je u Zastavu došao Folksvagen ili neki drugi Fijatov konkurent.
Među onima koji žale za nekadašnjom Zastavom je Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu.
„Dolazak Fijata bio je značajan, ali bi bilo bolje da je Zastava transformisana, da sami vladamo tehnologijom. Mi smo te tehnologije bacili kroz prozor fabrike u kamione, u smeće", priča Ristić.
Kaže da danas ima više razloga da Kragujevac bude „dolina gladi" nego što je to bilo krajem 1990-ih, kada je naziv nastao.
„Ni danas nemamo razloga za naročitu sreću. Kragujevac je 1991. imao oko 55.000 zaposlenih i više od 40.000 industrijskih radnika. Samo u Zastavu je ulazilo oko 30.000 ljudi. Danas Kragujevac ima oko 40.000 zaposlenih i oko 7.000 industrijskih radnika.
Teško je da grad od oko 180.000 ljudi živi sa tako malom industrijom", kaže i dodaje da je svakako dobro što je Fijat tu nego da su hale prazne.
„Važno je da Fijat i dalje bude tu, jer bismo bez tih radnih mesta bili u još gorem položaju i možda opet stvarno poneli stari epitet."
Kragujevčanin Dragan Planić nikada nije radio u Fijatu, niti u Zastavi. Gledajući sa strane, smatra da je grad od ove saradnje profitirao.
„Neki smatraju da dolazak Fijata u Kragujevac nije bio dobar. Tako misle oni koji su komunizam i samoupravljanje spakovali u srce i ne znaju za druge smernice savremenog sveta.
Zastava je došla u situaciju da nema tehnologiju i da su uslovi rada bili katastrofalni", kaže on i dodaje da je Fijat važan jer je sa sobom doveo komponentaše koji su zaposlili određeni broj ljudi.
Fijat je inače jedna od stotinu kompanija na teritoriji Kragujevca koje u svojoj vlasničkoj strukturi imaju italijanski kapital.
Saradnja Zastave i Fijata trajala je od početka rada te fabrike u Kragujevcu 1954, kada je jugoslovenski gigant od italijaonskog otkupio licencu.
Kada proizvodnje u Fijatu ima, svakog dana se proizvedo oko 400 Fijata 500l. Pokretne trake u Fijatu trenutno su zaustavljene, jer proizvodnja zavisi od potreba tržišta. Na tržište će se ove godine plasirati oko 60.000 vozila, priča Stanić i dodaje da je do kraja godine ostalo je 30-ak radnih dana.
Sa pokretne trake novi automobili izlaze na dva minuta, a proizvodnja jednog vozila traje osam sati.
Fijat 500l, jedini model koji se proizvodi u Kragujevcu, sa trake je prvi put izašao 2012. godine. Kapacitet fabrike je 185.000 automobila godišnje, a najveći obim proizvodnje bio je 2014, kada je sa fabričke trake izašlo više od 116.000 vozila.
U proizvodnji jednog automobila, koji ima oko 45.000 delova, učestvuje oko 1.000 radnika, kaže Zoran Stanić, koji u Fijatu radi od 2014.
„Radi se na pokretnoj traci i to je teško za radnike. Oni ili hodaju pored trake i u pokretu montiraju delove ili se popnu na traku i montiraju. Tako idu od automobila do automobila", priča Stanić.
Radnici dobijaju plate i kada nema proizvodnje, a one su prema Stanićevim rečima nešto iznad 300 evra.
„Plate u Fijatu su ispod proseka. Fijat u celom svetu prati visinu potrošačke korpe. Ovde nije tako.
Ja nisam u fabrici od početka, ali radnici pričaju da su dobili u startu ugovore na po 660 evra i da su im onda povukli te ugovore i dali oko 350 evra do dostizanja pune proizvodnje.
Na početku se proizvodilo desetak vozila dnevno, pa je radnicima rečeno da će plate biti onakve kakve su dogovorene kada puna proizvodnja bude dostignuta. To je trebalo da bude za šest meseci, međutim ni deset godina kasnije plata nije povećana", priča Stanić.
Te 2008. i narednih godina u Kragujevac su se doselili i brojni Italijani, uglavnom menadžeri u Fijatu.
Ispostavilo se tada da u gradu nema dovoljno smeštajnih kapaciteta, pa su prema rečima Dragana Planića otvoreni brojni hoteli i hosteli.
Ugostitelji su pokušavali da se nametnu italijanskom hranom, jer nije je bilo mnogo restorana koji su je služili.
Italijanski duh zavladao je najpre ugostiteljstvom, priča Dragana Miletić.
„Prvo su restorani uveli masovno italijansku hranu, a onda su i megamarketi počeli da prodaju namirnice italijanskog porekla, koje su bile povoljnije od domaćih", priča.
U Fijatu trenutno, prema rečima Zorana Stanića, radi svega nekoliko italijana.
Neki restorani su zatvoreni, ali se u preostalim i dalje služi italijanska hrana. Samo gostiju tog porekla sad gotovo da nema.
„Italijani su otišli, ali su namirnice ostale", kaže Dragana Miletić.
Ulicama Kragujevca ne vozi se mnogo Fijata 500l, jer je, prema rečima Jasmine Andrić, skup za taj grad.
I oni koji bi da ga kupe, ne mogu to da urade u njegovom matičnom gradu jer u Kragujevcu - nema prodajnog mesta, priča Stanić.
Fijat je već nekoliko godina najveći izvoznik iz Srbije, a hoće li tako biti i narednih godina, biće poznato za nekoliko dana.
Ukoliko rukovodstvo te italijanske kompanije, ipak odluči da ne nastavi proizvodnju u Kragujevcu, to će biti veliki poraz po grad i njegove stanovnike.
„Život ovog grada je slojevit i zavisi dosta od Fijata. Neće biti dobro ako Fijat ode, ali Kragujevac je postojao i pre i posle Zastave, postojao je kada je Fijat došao, a posojaće i ako ode", kaže Dragana Miletić.
Ipak, smatraju sagovornici BBC-ja, radnicima Fijata, ukoliko se dogodi takav scenario, neće biti teško da nađu nove poslove, pošto su radom u ovoj fabrici stekli mnoga znanja i iskustva.
„Mi smo 'dobre udavače', ako Fijat ode, snaći ćemo se, imamo dobru stavku u CV-ju", zaključuje Stanić.
Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju u fabriku u Kragujevcu potpisali su predstavnici Republike Srbije i italijanske kompanije Fijat 29. septembra 2008.
Brojne tačke iz tog ugovora i danas su tajna.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Prle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar