Izbori u BiH: Izborni dan bez kraja, šta se posle njega menja

Građani Bosne i Hercegovine izabrali su da promene sva tri člana najviše vlasti u svojoj zemlji - prema preliminarnim rezultatima opštih izbora, novi članovi Predsedništva BiH postaće Šefik Džaferović, Željko Komšić i Milorad Dodik.

Centralnoj izbornoj komisiji Bosne i Hercegovine bilo je potrebno punih pet sati da objavi da je prebrojala podatke sa 43 odsto glasačkih mesta i to samo za jedne od izbora na kojima su građani glasali.

Osim Predsedništva, građanisu birali i poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, poslanike u Narodnoj skupštini RS, kao i predstavnike u 10 kantonalnih skupština u Federaciji BiH.

Sa siguršnošću se može jedino tvrditi da je izlaznost na izbore bila 53,36 odsto, što je nešto više u odnosu na izbore pre četiri godine.

Nova lica - da li i novi odnosi

Prvi vatromet u izbornoj noći ispaljen je iz sedišta Stranke demokratske akcije Bakira Izetbegovića.

Najmanje neizvesnosti i najmanje promene doneo je izbor bošnjačkog člana Predsedništva BiH - Šefik Džaferović zameniće Izetbegovića i praktično nastaviti gde je on stao.

Izetbegović, prema ustavnim pravilima, posle dva mandata nema pravo i na treći vezani mandat.

Upravo je svoj treći mandat osvojio Željko Komšić - bio je predstavnik hrvatskog naroda od 2006. do 2014. godine i vraća se na mesto na kome je u jednom mandatu sedeo lider HDZ BiH Dragan Čović.

„I Čović i Komšić su svoju kampanju zasnivali na porukama da su oni manje loš izbor od druge strane, birači su glasali za manje zlo", kaže politička analitičarka Ivana Marić.

Poražena strana tvrdi da su Bošnjaci zapravo izabrali hrvatskog člana Predsedništva - na šta Komšić poručuje bosanskim Hrvatima da je on i njihov predsednik i da nemaju razloga za strah.

„Vi samo zbrajajte rezultate ko je kako glasao i brojte krvna zrnca ljudima - ako možete", poručio je u izbornoj noći Komšić.

Novi sastav Predsedništva BiH doneće i promene - bar na simboličkom nivou.

„Čović se prevario u inženjeringu - ne možete s jedne strane ići po Briselu i mahati evropskim principima, a ovde držati ljude u getu i blokirati sve što vam se ne sviđa", kaže za BBC na srpskom pisac i novinar Ahmed Burić.

Ovakvom kompozicijom Predsedništva, Milorad Dodik koji verovatno dolazi na mesto Mladena Ivanića ostao je bez doskorašnjeg saveznika - manje ili više javna saradnja po različitim političkim pitanjima predstavnika Srba i Hrvata u BiH, Dodika i Čovića, obeležila je mandat prethodne vlasti.

„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"

Šta će izabrati Bosna i Hercegovina

Banjaluka: Očekivani rezultati, razočaranje i mogući „spektakl"

Petra Živić i Uroš Dimitrijević, BBC na srpskom

I vlast i opozicija u banjalučkoj izbornoj noći najavili su pobedu, međutim, podaci koje su objavljivali poklopili su se sa zvaničnim samo kada je jedna stvar u pitanju - izlaznost u glavnom gradu Republike Srpske bila je iznad proseka.

„Rezultati su očekivani, a jedina je nepoznanica da li ćemo dobiti predsednika ili predsednicu entiteta Republika Srpska", kaže za BBC na srpskom Dragan Bursać, novinar i kolumnista iz Banjaluke.

Bursać smatra da izbor Dodika u Predsedništvo BiH, gde će se očekivati da sarađuje sa Željkom Komšićem, biti potencijalni spektakl.

„Biće zanimljivo gledati duel, jer, teško je reći da ćemo gledati saradnju".

Prve rezultatate izbora, na Trgu Krajine u centru grada koji su obezbeđivala policija i oko koga je saobraćaj bio zatvoren, dočekalo je stotinak članova grupe „Pravda za Davida".

Razočaranje - tom rečju opisuju prve rezultate.

„Mi smo svesni da ni ta opozicija nije neka - da su bili dovoljno sposobni, vlast ne bi postala takva kakva jeste.

Ali vršiti pritisak na njih bi bilo lakše nego na iste ljude koji su na vlasti već 12 godina.

Narod nije izašao da ulice zbog opozicije, nego zbog svoje dece i isto će tako izaći i protiv njih ako bude potrebe", rekla je za BBC Daniela Ratešić Došen iz „Pravda za Davida".

Milorad Dodik se, uz vrh MUP-a, našao na meti žestokih kritika porodice Dragičević i grupe „Pravda za Davida" zbog toga što slučaj do danas nije rešen, a počinioci privedeni pravdi nakon što je dvadesetjednogodišnji David ubijen u martu ove godine.

Desetine hiljada ljudi na Davidovom trgu dan pre početka izborne tišine uticalo je na izlaznost u Banjaluci, ali i pokazalo impotentnost opozicije, smatra Bursać.

„Pokret pravda za Davida odneo je Dodiku bar deset odsto glasova, a izalaznost je pokazala da se opozicija potpuno naslnila na Davora Dragičevića i njegovu nadljudsku i legitimnu borbu. Ako zanemarimo Pravdu za Davida, opozicija bi bila desetkovana", kaže Bursać.

Nerešena ubistva ujedinila podeljenu Bosnu

Izbori u Bosni: Žene (ni)su kvota

Podeljene emocije regiona

Beograd i Zagreb pažljivo su pratili izbore u Bosni i Hercegovini.

Iz preduge izbore noći, bude se sa različitim emocijama.

Zvaničnici Srbije aktivno su u predizbornoj kampanji podržavali Milorada Dodika prisustvom najviših funkcionera na skupovima na kojima je i on učestvovao - i zbog njegove pobede imaju razloga za zadovoljstvo.

Ipak, Dodika u Predsedništvu BiH neće dočekati saveznik Dragan Čović, a negativne izjave o Komšiću slate su i u predizbornoj kampanji i iz Beograda i zbog toga radost ne može biti potpuna.

Prisustvo hrvatskog državnog rukovodstva na skupovima HDZ BiH jasno je pokazalo uz koga je zvanični Zagreb.

Njihov kandidat nije stigao do mesta u Predsedništvu, ali će imati veoma snažnu poziciju u državnom i entitetskom parlamentu - pa će se i tu tražiti razlog bar za malo zadovoljstva.

„Komšić nije bio mnogo aktivan u prethodnom periodu kada je bio poslanik u parlamentu.

Izreći će poneku kritiku na račun Beograda i Zagreba i tu će se završiti njegov angažman", smatra politička analitičarka Ivana Marić.

Šta i kako radi Centralna izborna komisija

Komplikovane izbore u Bosni i Hercegovini dodatno je zakomplikovala neizvesnost izazvana odlukom Centralne izborne komisije da tek pet sati nakon zatvaranja birališta objavi prve preliminarne rezultate samo jednog od brojnih glasanja.

Ostavilo je to prostora strankama i kandidatima da gotovo svi ustvrde da su pobedili, da broje glasove svojim tempom i metodama i obaveštavaju javnost na svoj način.

„Nevidljivost CIK-a se može meriti samo njenom nekompetentnošću.

Stranke koje deluju na perverzno korporativni način su jače nego država i imaju više informacija - jer je država slaba", kaže Ahmed Burić.

Komplikovano funkcionisanje CIK-a doneće komisiji dodatnog posla narednih dana.

Brojne stranke, nezadovoljne rezultatima, žalile su se na regularnost izbora iznoseći čak i tvrdnje da je ceo proces kompromitovan, a rezultati nevažeći.

Dalji put slabih institucija

Izborna kampanja bila je duga i teška, pravila igre menjana do samog kraja i nikad u potpunosti definisana, glasanje je bilo složen proces, a izborna noć neizvesna - ali za Bosnu i Hercegovinu tek slede pravi izazovi.

„Bez obzira koliko se nekome ne dopadaju rezultati izbora, to nije najmučniji period - upravo sada dolazi takvo vreme.

Ovaj politički sistem se pokazao neodrživim jer sada velike stranke izmišljaju male da bi ih uvukle kod sebe u koaliciju", kaže pisac i novinar Ahmed Burić.

Proces formiranja vlasti na svim nivoima u Bosni i Hercegovini zna da potraje prosečno šest meseci.

Ključni dani za krupne odluke svake nove vlasti tako budu potrošeni u političkim nagodbama u kojima se deli izborni plen.

Kada se tome pridoda već najavljena mogućnost namerne blokade formiranja vlasti, što bi mogla biti strategija HDZ BiH nakom pobede Željka Komšića, jasno je da je ovaj izborni krug daleko od kraja.

„Mi se ovde stalno suočavamo sa blokadama, nama su krize konstanta tako da nama nije novost sve to - institucije nisu funkcionisale ni pred izbore, pa ovo ne bi bila velika promena", zaključuje politička komentatorka Ivana Marić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk