Sjedinjene Države su u ponedeljak primenile svoje „najteže ikad" sankcije protiv Irana, potez koji je već izazvao masovne proteste u zemlji bogatom naftom.
Administracija Trampa je vratila sve sankcije koje su uklonjene u skladu sa nuklearnim sporazumom za 2015. godinu, a one su uperene protiv Irana i država koje trguju sa njim.
To će se odraziti na iranski izvoz nafte, brodarstvo i banke - sve ključne delove privrede.
Hiljade Iranaca koji su pevali „Smrt Americi" skupili su se u nedelju, odbacujući pozive na razgovore.
Iranski predsednik Hasan Rohani obećao je da će prodati naftu i prekinuti sankcije.
Vojska je takođe navela da će u ponedeljak i utorak održati odbrambene vežbe, kako bi dokazala sposobnost zemlje.
Demonstracije su održane na 39. godišnjicu okupacije američke ambasade u Teheranu, što je dovelo do četiri decenije obostranog neprijateljstva.
Pre nego što je prešao na kampanju za srednjoročne izbore u SAD, predsednik Donald Tramp izjavio je da se Iran već ima puno problema zbog politike njegove administracije.
On je nazvao sankcije „vrlo jakim", rekavši: „Videćemo šta će se desiti sa Iranom, ali njima već sad ne ide dobro, mogu vam reći."
Iran optužio SAD za „psihološki rat"
Zašto se sve ovo događa?
Iz Vašingtona su ponovo nametnuli sankcije nakon što se Tramp u maju povukao iz sporazuma od 2015. godine, koji je imao za cilj da ograniči iranske nuklearne ambicije.
Vašington takođe kaže da želi da zaustavi ono što on nazova „malignim" aktivnostima Teherana, uključujući i sajber napade, testove balističkih raketa i podršku nasilnim ekstremističkim grupama i policiji na Bliskom istoku.
Sjedinjene Države su postepeno uvele sankcije, ali analitičari kažu da je ova najnovija runda daleko najznačajnija.
Više od 700 osoba, pravnih lica, brodova i aviona je sada na listi sankcija, uključujući velike banke, izvoznike nafte i brodske kompanije.
Očekuje se da mreža Svift sa sedištem u Briselu, za vršenje međunarodnih plaćanja, prekine veze sa iranskim institucijama, izolujući Iran od međunarodnog finansijskog sistema.
Velika Britanija, Nemačka i Francuska - koje su i dalje posvećene nuklearnom paktu - usprotivile su se sankcijama.
One su obećale da će podržati evropske firme koje „obavljaju legitimne poslove" sa Iranom i uspostavljaju alternativni mehanizam plaćanja, koji će pomoći kompanijama da trguju bez suočavanja sa američkim kaznama.
Međutim, analitičari sumnjaju da će to značajno smanjiti uticaj sankcija na Iran.
Administracija Trampa odobrila je izuzeće osam zemalja, koje će moći da nastave da uvoze iransku naftu.
U pitanju su, između ostalih, Italija, Indija, Japan i Južna Koreja, zajedno sa Turskom i Kinom.
Državni sekretar Majk Pompeo je rekao da su zemlje već „značajno smanjile izvoz sirove nafte", ali je bilo potrebno „malo više vremena da se dođe do nule".
Rekao je da će u dve zemlje konačno prestati uvoz, a ostalih šest će u velikoj meri smanjiti uvoz.
Sankcije SAD se poklapaju sa godišnjicom opsade američke ambasade 4. novembra 1979. godine.
Oko 52 Amerikanaca je držano kao taoci u ambasadi 444 dana. Od tada su Iran i SAD u lošim odnosima.
Iranski državni mediji izjavili su da se u gradovima okupilo milion ljudi, koji su se zalagali za lojalnost ajatolahu Ali Hamneju, iako BBC nije mogao samostalno da potvrdi ovu cifru.
Usledio je govor ajatolaha Hamneja u subotu, u kojem je upozorio da SAD „neće ponovno uspostaviti dominaciju" koju su imale nad Iranom pre 1979. godine.
Međutim, neki Iranci su na Tviteru izrazili gnev prema režimu, dok je haštag #Sorry_US_Embassy_Siege privukao više od 19.000 tvitova.
Jedan korisnik Tvitera napisao je na engleskom: „Tokom proteklih 40 godina, islamski režim Irana pokušao je predstaviti SAD i Izrael kao neprijatelje Irana, ali iranski narod ne misli kao mula, volimo sve nacije i sve ljude sveta".
Drugi je napisao: „Amerika nije naš neprijatelj, naši neprijatelji su nas odveli kao taoce u našem domu [zemlji]."
Komentari 1
Komsija
Žrtve Irana na globalu VS Žrtve USA na globalu u poslednjih 50 godina.
Kome nije jasno - nikad mu ni neće biti jasno!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar