Političari u Budvi lakše se dogovore oko rešavanja komunalnih problema, nego oko pitanja starih sto godina.
Pošto dva krila budvanske lokalne vlasti različito gledaju na događaje od pre jednog veka, ovaj crnogorski grad neće obeležiti godišnjicu kraja Prvog svetskog rata i ujedinjenje u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Umesto zvaničnog, biće održano obeležavanje iza koga stoji organizacija „Srpski narod Boke" koja je zakupila bilborde i prefarbala autobuse sa pozivom na događaj 7. novembra.
„To nije nezvanično obeležavanje - samo nije uključena opština ni njeni organi", kaže za BBC na srpskom jedan od organizatora skupa Milo Božović, ujedno i gradski menadžer budvanske opštine.
Za jedne, događaji predstavljaju oslobođenje grada od austrougarske okupacije u kome su učestvovale lokalne snage uz srpsku vojsku i saveznike.
Za druge, 8. novembra 1918. godine počela je okupacija i brisanje crnogorskog identiteta.
„Nakon 100 godina od tog čina, gde je narod podeljen po više osnova, dešava se ista situacija - da zagovornici nacionalizma potpiruju sećanja od pre 100 godina, a to rade isti oni koji su to radili 90-tih godina", tvrdi za BBC na srpskom Blažo Rađenović, opštinski funkcioner na čelu javnog preduzeća koje upravlja reklamnim prostorom u Budvi.
Na jednom od ulaza u Stari grad, od 1931. godine stoji tabla koju potpisuje budvanska opština, na kojoj piše da je Budvu na Mitrovdan 1918. godine oslobodila srpska vojska.
Blažo Rađenović bio je član Liberalne partije, oštrih zagovornika crnogorskog nacionalnog identiteta.
Odnedavno je u Građanskom pokretu „Ura" i 1918. godinu smatra za godinu okupacije, a ne oslobođenja.
„Te godine, Crna Gora je izgubila svoju državu, izgubila je svoju dinastiju, izgubila je svoju crkvu.
Godina 1918. je godina brisanja crnogorskog identiteta", nema Rađenović nikakvu dilemu dok razgovaramo na - beogradskim ulicama.
Mila Božovića je na funkciju gradskog menadžera Budve predložio Demokratski front, stranka označena kao zastupnica pro-srpskih interesa u Crnoj Gori.
„Njima politički ne odgovara da se kaže da je srpska vojska došla i oslobodila Budvu, Boku Kotorsku i Crnu Goru od okupacije Austrougarske koja je trajala više od 200 godina."
Ipak, najoštrija u osudi obeležavanja stogodišnjice bila je budvanska opozicija, a crnogorska vlast, oličena u DPS-u i ministru kulture Aleksandru Bogdanoviću.
On je javno zatražio da se iz Budve uklone bilbordi navodeći da je to „oličenje društvene neodgovornosti i nesavesnosti".
Najavio je i da će pozvati Tužilaštvo da reaguje i ispita da li je isticanjem simbola učinjeno neko krivično delo.
Zbog tih nepomirljivih razlika u stavovima, ovaj važan datum ostaje bez ikakvog zvaničnog obeležavanja.
Spora nema oko datuma oslobođenja u Drugom svetskom ratu - 22. novembar i ove godine biće obeležen svečanom akademijom i nizom manifestacija jer se taj datum slavi kao Dan opštine.
Bilo je neophodno da se raznorodni glasovi čak sedam političkih grupacija udruže da bi sa vlasti smenili Demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića koja je dugo godina kontrolisala budvansku vlast.
Ova šarenolika koalicija prošla je kroz razne krize, pa je Budva početkom leta bila na pragu vanrednih izbora.
„Preživeli smo i teže situacije, preživećemo i ovo - i kao vlast, i kao narod", kaže Blažo Rađenović.
I sa druge političke strane koalicije stiže poruka da strasti ne treba da se uzburkavaju.
„Naši koalicioni partneri nemaju razloga da se uzrujavaju oko ovoga jer opština ne učestvuje u obeležavanju - potpisali smo koalicioni sporazum u kome sve to stoji.
Razgovarali smo sa koalicionim partnerima i objasnili im šta radimo", kaže Milo Božović.
Crnogorac koji se vratio iz Beograda
Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu na Tviteru
Pet stvari koje (ni)su otkrili crnogorski izbori
Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine
I jedni i drugi složno upiru prstom da problemi dolaze sa - državnog nivoa.
„Nisu naši koalicioni partneri neko ko će prednjačiti u tome.
Državni vrh Crne Gore i Ministarstvo kulture se uključilo - oni nam prete policijom, Tužilaštvom", navodi najglasnije kritičare Božović.
Njegov kolega iz lokalne vlasti kaže da problem stiže sa istog nivoa, od ljudi koji potpiruju nacionalizam.
„Lokalni funkcioneri su odustali od toga, a ovo je krenulo sa državnog nivoa", zaključuje Rađenović.
Ipak, koliko su krivci za potencijalnu političku krizu u Podgorici, a koliko stanuju i u Budvi, biće poznato uskoro jer posle „stogodišnjeg testa" - stiže još ozbiljniji.
Prema koalicionom sporazumu, na polovini mandata, demokrata Dragan Krapović treba da rotira svoju funkciju sa kandidatom Demokratskog fronta Markom Carevićem - da bi oba krila vlasti u Budvi imala priliku za vođenje opštine.
Primopredaja treba da se održi u decembru kada će biti poznato i koliko je stabilna budvanska vlast.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar