Siva ekonomija u 100 i 500 reči

Bili ste u prodavnici i niste uzeli račun ili ste upravo naručili majicu preko Instagrama?

Ukoliko je vaš odgovor potvrdan - možda ste doprineli razvoju sive ekonomije.

Poslovanje te vrste u Srbiji iznosi oko 15 odsto bruto društvenog proizvoda, navodi se u nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije za ovu i narednu godinu.

U novcu - to je više od šest milijardi dolara.

Zbog onih koji rade u sivoj zoni, državni budžet ostaje uskraćen za iznos koji bi mu od tog dela zakonski pripao da je reč o legalnom poslovanju.

• Zdravstvo leglo korupcije, smatraju građani Srbije
• U Beloj knjizi nije sve tako belo
• Srbija dobila budžet, šta je BDP

Stručnjaci kažu da je teško utvrditi koliki je tačno obim sive ekonomije, ali navode da je u Srbiji dvostruko veći nego u zemljama Evropske unije.

Kada bi se tačno znalo ko posluje u sivoj zoni, bilo bi lako i suzbiti takvo poslovanje, kaže za BBC na srpskom Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Termin se primenjuje od sredine prošlog veka i označava rad koje nije prijavljen ili nije u skladu sa propisima, odnosno nije „na belo".

Siva ekonomija u 100 reči

Firme koje ne prijavljuju radnike ili trgovci koji ne izdaju fiskalne račune neki su od aktera u sivoj ekonomiji.

„To je rad preduzeća koja ne poštuju odgovarajuće zakonske propise", kaže za BBC profesor Ljubodrag Savić.

Neprijavljujući radnike, poslodavac ne plaća poreze i doprinose i time čini direktnu štetu budžetu i džepu građana. Taj novac koji nedostaje, kaže Savić, mora onda da se nadoknadi kroz zaduživanje.

Istovremeno, što je siva ekonomija viša, potrebno je i više inspektora za njeno suzbijanje, što znači i više novca za njihov rad.

Taj novac bi mogao da se iskoristi u korist građana na drugi način.

Siva ekonomija u 500 reči

Osim što ne plaćaju poreze i doprinose, poslodavci koji rade u sivoj zoni utiču i na one koji rade legalno.

„Ako od dva poslodavca jedan radi u sivoj ekonomiji, a drugi radi legalno i plaća sve zakonske obaveze, prvi će imati jeftinije proizvode, pošto u cenu ne uračunava deo za poreze i doprinose.

„To onda znači da će cena nekoga ko radi legalno biti viša od cene nekoga ko radi nelegalno. Na tržištu će ljudi svakako kupovati proizvode sa nižom cenom. Time se šalje poruka da se ne isplati raditi na belo", kaže Savić.

Siva ekonomija utiče i na bezbednosti radnika.

„Neprijavljeni radnici nemaju nikakvu zaštitu", navodi Savić.

Nivo sive ekonomije je prema oceni poslodavaca smanjen u odnosu na prethodne periode.

U istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) privrednici ističu da su građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i advokatura sektori u kojima je siva ekonomija najzastupljenija.

Skoro dve trećine privrednika koji su učestvovali u tom istraživanju navelo je da je novi Zakon o inspekcijom nadzoru poboljšao otkrivanje i sankcionisanje neregistrovanih firmi.

S druge strane, privrednici i dalje ne prepoznaje njihovu ulogu u suzbijanju sive ekonomije, pošto je tek trećina privrednika spremna da prijavi nelojalnu konkurenciju.

Smatraju da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

I Savić veruje da je nivo sive ekonomije smanjen, delom i zbog efikasnijeg rada inspekcija. Taj nivo i dalje, kaže, nije dovoljan, pošto je stopa sive ekonomije u Srbiji dvostruko viša nego u zemljama EU.

„Niko ne zna kolika je tačno stopa sive ekonomije, pošto postoje razna istraživanja, ali se sva rade na nivou procena.

„Ne postoji način na koji neko može da utvrdi koliko ljudi radi u sivoj ekonomiji. Kada bi se tačno znalo ko radi na sivo, bilo bi je lako suzbiti", kaže Savić.

Poslednja analiza o obimu sive ekonomije u Srbiji koju je sproveo NALED pokazala je da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih pet godina među registrovanim firmama sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a.

Ipak, siva ekonomija je i dalje veliki problem, a država je 2017. i 2018. proglasila godinama borbe protiv nje.

Jedan od načina bilo je i sprovođenje nagradne igre „Uzmi račun i pobedi".

Građani su prikupljali fiskalne račune i slali ih za učešće u ovoj igri.

Savić kaže da je to jedan od dobrih načina da se ukaže na problem i na to da se on smanji.

„Moramo da priznamo da i mi, koji ne radimo u sivoj zoni, pomažemo njenom rastu, pošto neretko ne uzimamo račune.

„Kada ne uzmemo račun na kasi, dajemo šansu trgovcu da ne plati PDV za ono što smo kupili. On tada ne mora da ga proknjiži. Kada uzmemo račun, to je siguran način da je PDV plaćen", kaže Savić.

On objašnjava da kupci koji ne uzimaju račune na kasi ili kupuju preko društvenih mreža, ostavljaju mogućnost trgovcu da prikrije porez, mada to ne znači automatski da trgovac ili ugostitelj neće porez platiti.

Pet institucija postavilo je konkretne ciljeve za suzbijanje sive ekonomije u naredne tri godine.

To su Poreska uprava, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i tržišna, građevinska i komunalna inspekcija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk