Menu 021

Korona virus, nauka i životinje: Zašto pronalazak vakcine za Kovid-19 znači "mužu" više kraba

Krabe potkovice sadrže hemikaliju koja je ključna za identifikovanje bakterija na medicinskim instrumentima pre hirurških operacija i za vakcine.
BBC 16.07.2020. | 16:47 > 17:03

 

Litar krvi krabe potkovice može da košta i do 15.000 dolara
Getty Images
Litar krvi krabe potkovice može da košta i do 15.000 dolara

 

Pronalaženje vakcine za Kovid-19 biće dobra vest za svakoga - osim ukoliko niste kraba potkovica.

To je zato što će otkriće globalne vakcine značiti ogroman porast potražnje za ovim zglavkarima.

Krabe potkovice jedni su od najstarijih stvorova na svetu - nadživele su dinosauruse i smatra se da su prisutne na ovoj planeti najmanje 450 miliona godina.

Krv ovih „živih fosila" koristi se za testiranje da li su vakcine bezbedne.

Oko 200 istraživačkih grupa širom sveta radi na vakcini, a 18 se trenutno testira na ljudima u kliničkim probama.

Većina eksperata misli da će vakcina najverovatnije biti dostupna sredinom 2021. godine.

Izvlačenje krvi

Naučnici izvlače plavu krv krabe potkovice od sedamdesetih godina prošlog veka, kako bi testirali da li su medicinska oprema i intravenozni lekovi sterilni za upotrebu.

Prisustvo štetnih bakterija na opremi može da ubije, ali krv krabe potkovice je hipersenzitivna na bakterijske toksine.

Ona se koristi za testiranje kontaminacije tokom proizvodnje bilo čega što može da uđe u ljudsko telo, od vakcina preko intravenoznih infuzija do implantiranih medicinskih naprava.

 

Krave potkovice
Getty Images
Skuplja se oko 30 odsto krvi krabe potkovice

 

Veliki posao

Svake godine se hvata oko pola miliona atlantskih kraba potkovica za biomedicinsku upotrebu, prema podacima Komisije za pomorski ribolov atlantskih država.

Krv krabe potkovice jedna je od najskupljih tečnosti na svetu.

Jedan litar može da se proda i za do 15.000 dolara.

Zašto plava krv?

Plava boja potiče od bakra prisutnog u krvi - u ljudskoj krvi, atomi gvožđa vrše istu funkciju dajući joj crvenu boju.

Ali naučnike ne zanima boja krvi krabe potkovice.

Kao i bakar, krv sadrži specijalne hemikalije koje zatoče bakterije tako što se zgrušaju oko njih.

Ona može da otkrije prisustvo bakterija čak i u ekstremno malim količinama a agens zgrušavanja koristi se za testiranje - Limulus amebocitni lisat (LAL) test iz američkog soja i Tahipleus amebocitni lisat (TAL) test iz azijskog soja.

Šta se dešava sa krabama posle?

Jednom kad se njihov oklop probuši blizu srca, izvlači se oko 30 odsto krvi.

Nakon toga, krabe se vraćaju u prirodu.

Ali studije pokazuju da između 10 i 30 odsto kraba ugine tokom tog procesa, a preživelim ženkama posle je često teško da se razmnožavaju.

 

Špric
Getty Images
Istraživanje je pokazalo da oko 30 odsto kraba ugine u tom procesu

 

Šta je sa alternativom?

Trenutno postoji četiri vrste kraba potkovica preostalih na svetu.

Sve četiri su ugrožene zbog preteranog ribarenja radi upotrebe u biomedicinskoj industriji i kao mamac za ribe, ali i zbog gubitka staništa i zagađenja.

Naučnici tvrde da će se potražnja za LAL i TAL testovima samo povećavati kako globalno stanovništvo bude raslo, a ljudi duže živeli.

Konzervacionisti su pozvali na sintetičke testove kao etičkiji pristup otkrivanju toksina, ali farmaceutske kompanije kažu da sintetičke alternative moraju da dokažu da mogu da otkriju toksine u stvarnom svetu, a ne samo veštačke vrste koje su se do sada koristile pri njihovim testiranju.

U junu, Uprava za hranu i lekove, koja odlučuju o tome koji lekovi su bezbedni u Americi, saopštila je da ne može da dokaže da alternative efikasno pronalaze toksine.

„Najmanje 30 kompanija radi na vakcinama, tako da svaka od njih mora da prođe kroz mnogo testiranja sterilnosti", kaže doktorka Barbara Bramer iz Konzervatorijuma prirode u Nju Džersiju - gde se hvata mnogo kraba u SAD.

I zato će kompanije koje žele da prodaju lekove, uključujući vakcine, u Americi morati da koriste mnogo više krvi krabe za testiranje.

 

korona virus
BBC

 

 

Banner
BBC

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest