Sjedinjene Američke Države postigle su dogovor sa Nemačkom kako bi sprečile Rusiju da koristi gasovod Severni tok 2 kao polugu političke moći i uticaja u Evropi.
Amerika neće uvoditi sankcije kompaniji Severni tok 2 AG i njenom menadžmentu, a Nemačka će pomoći razvoju ukrajinske energetike.
Obe strane se obavezuju da će preduzeti koraka protiv Rusije ako pokuša da uslovi Ukrajinu u vezi sa isporukama gasa.
„Nemačka se obavezala da će preduzeti mere na nacionalnom nivou, kao i da će tražiti mere, pa i sankcije na nivou EU, ako Rusija koristi energiju kao oružje protiv Ukrajine", rekla Viktorija Njuland, zamenica američkog državnog sekretara.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da Severni tok 2 ugrožava nacionalnu bezbednost.
Ukrajinske vlasti se od 2014. bore protiv separatista na istoku zemlje koje podržava Rusija.
Rusija je iste godine pripojila poluostrvo Krim, a vlasti u Kijevu se pribojavaju ruskog napada u punom obimu kada Severni tok 2 bude potpuno operativan.
Ukrajinske vlasti tvrde i da država godišnje gubi oko tri milijarde dolara zbog tranzita gasa.
Poljska se takođe protivi gasovodu koji vodi od Viborga u Rusiji, na obali Baltičkog mora, do Lubmina u Nemačkoj.
Vlada u Varšavi tvrdi da taj projekat vredan 10 milijardi dolara ugrožava bezbednost Centralne i Istočne Evrope.
Rusija to negira i opisuje projekat kao komercijalno koristan za sve uključene strane.
Prema američko-nemačkom sporazumu, Ukrajina će dobiti 50 miliona dolara kredita za zelenu energetsku u tehnologiju.
Pored toga, Kijev će dobiti i garanciju otplate naknada za tranzit gasa koje će izgubiti do 2024. zbog zaobilaženja, navodi novinska agencija AP.
Sjedinjene Države u dogovoru sa Nemačkom obećavaju da neće obnoviti sankcije protiv Severnog toka 2 AG i njegovog rukovodstva.
Ali istovremeno zadržavaju pravo da nametnu ciljane sankcije protiv učesnika u projektu.
Amerikanci su još uvek protiv naftovoda, ali tvrde da će sporazum sa Nemačkom smanjiti verovatnoću da će Rusija koristiti zalihe energije kao oružje protiv Ukrajine i drugih zemalja u regionu, navodi agencija Rojters.
SAD strahuju da bi Rusija mogla da prekine isporuke energenata Ukrajini i drugim zemljama.
To bi mogao da postane jedan od oblika agresije, kao i činjenica da će Ukrajina biti lišena tranzitnih taksi za postojeći kopneni cevovod.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u junu na saslušanju u Predstavničkom domu Kongresa da je druga faza Severnog toka završena 98 odsto, iako su američke sankcije usporile projekat.
Savetnik američkog Stejt departmenta Derek ŠolScholle, koji se u utorak i sredu u Kijevu sastao sa prestavnicima vlade i kabineta predsednika države, rekao je da SAD neće dozvoliti Rusiji da energentima ucenjuje Ukrajinu.
Kiril Beljaninov, Vašington
Viktorija Njuland, zamenica američke državne sekretarke, najavila je da bi sporazum SAD i Nemačke trebalo Ukrajini da pruži garancije održavanja tranzita ruskog gasa najmanje narednih 10 godina.
„Moramo raditi na smanjenju ekonomske zavisnosti Ukrajine od ruskog gasa", rekla je ona govoreći na saslušanju u Senatskom komitetu za međunarodne poslove.
„Da ovaj sporazum nije potpisan, onda, s obzirom da je gasovod 95 odsto završen, Ukrajina bila izložena još većem riziku ".
Tokom brifinga u Stejt departmentu, visoka zvaničnica administracije prvi put je otkrila detalje sporazuma o kojem vodeći svetski mediji izveštavaju nekoliko dana zaredom.
Prema sporazumu Vašingtona i Berlina, Nemačka će izdvojiti više od 200 miliona evra za podršku energetskom sektoru Ukrajine i organizovaće takozvani „zeleni fond" od milijardu dolara za podršku energetskoj nezavisnosti zemlje.
Pored toga, i Vašington i Berlin su obećali da će iskoristiti sve raspoložive mogućnosti za produženje ugovora o tranzitu ruskog gasa, koji ističe 2024. godine.
I demokrate i republikanci u američkom Kongresu nisu krili razočaranje povodom ovog sporazuma.
Čak i tokom predizborne kampanje, Džo Bajden je sporazum o izgradnji gasovoda koji zaobilazi Ukrajinu nazvao „lošim poslom".
Budući državni sekretar Blinken, tokom potvrđivanja kandidature u Senatu, obećao je da će „učiniti sve" da zaustavi projekat .
Paketi sankcija koje je američki Kongres odobrio u decembru 2019. i početkom 2020, zapravo su zamrzli izgradnju Severnog toka 2, ali samo četiri dana posle Bajdenove inauguracije 24. januara, nastavljeni su radovi.
Uprkos predizbornim obećanjima, američka administracija u to vreme nije ništa preduzela, već je započela razgovore sa Berlinom o mogućem kompromisu.
Za nekoliko meseci Vašington je jasno stavio do znanja da je Bela kuća spremna na ustupke i Berlinu i Moskvi.
Suprotno zahtevima, Stejt department je saopštio da neće nametati sankcije operateru cevovoda, kompaniji Severni tok 2AG, koja je u potpunosti u vlasništvu Gazproma, i njegovom top menadžeru, dugogodišnjem prijatelju Vladimira Putina, Matijasu Varnigu.
U Moskvi se ova odluka protumečena kao ispoljavanje političke slabosti.
Gazprom je smanjio isporuke gasa Evropi, uprkos rastućoj potražnji.
Putin je zauzvrat javno objavio da Moskva može razmotriti povećanje snabdevanja preko Ukrajine samo ako vlasti u Kijevu promene ponašanje.
Vašington je odlučio da ne se pravi da ne primećuje rusku retoriku.
Umesto toga, savetnik Stejt departmenta Derek Šol otputovao je u Kijev 20. jula kako bi nagovorio ukrajinske vlasti da se uzdrže od javnih protesta protiv završetka gasovoda.
Američki Kongres, međutim, neće okončati borbu protiv Severnog toka.
Početkom jula, poslanica Demokrata Marsi Kaptur i republikanac Andi Harris predali su amandman na Zakon o finansiranju Stejt departmenta kojim se zahteva trenutna obnova sankcija protiv operatora gasovoda.
Amandman se, međutim, odnosi samo na budžet Stejt departmenta za 2022. godinu.
Pogledajte video o Angeli Merkel i američkim predsednicima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar