Seks i klimatske promene: Da li postoji ekološki prihvatljiv seksualni odnos

Fond za stanovništvo Ujedinjenih nacija procenjuje da se svake godine proizvede oko deset milijardi muških kondoma od lateksa, a većina se odlaže na deponije
Three coloured condoms in foil and plastic wrappers
Getty Images
Koliko naši seksualni životi utiču na klimatske promene?

Kada razmišljamo o različitim načinima na koje možemo da smanjimo sopstvene ugljenične otiske, naš seksualni život obično nije na vrhu liste.

Ipak, pretraga na internetu za održivim proizvodima kao što su veganski kondomi i kontracepcija bez otpada su u stalnom porastu poslednjih godina.

Šta je ekološki prihvatljiv seks?

„Za neke, biti ekološki prihvatljiv seksualno znači birati lubrikante, igračke, čaršave i kondome koji imaju manji uticaj na planetu", objašnjava doktorka Adenike Akinsemolu, naučnica za ekološku održivost iz Nigerije.

„Za druge, to podrazumeva smanjenje štete u stvaranju pornografije za radnike i životnu sredinu. Oba primera su važna i značajna."

Fond za stanovništvo Ujedinjenih nacija procenjuje da se svake godine proizvede oko deset milijardi muških kondoma od lateksa, a većina se odlaže na deponije.

To je zato što je većina kondoma napravljena od sintetičkog lateksa i koristi aditive i hemikalije, što znači da se ne mogu reciklirati.

Dr Adenike Akinsemolu in a lab wearing a white lab coat
Courtesy of Dr Adenike Akinsemolu
Doktorka Adenike Akinsemolu je stručnjakinja za održivost iz Nigerije koja se zalaže za život bez otpada

Kondomi od jagnjeće kože, koji se koriste još od vremena starog Rima, jedina su potpuno biorazgradiva opcija.

Međutim, prave se iz creva ovce i ne sprečavaju polno prenosive infekcije.

Mnogi lubrikanti su takođe napravljeni na bazi nafte i stoga sadrže fosilna goriva.

To je dovelo do porasta proizvoda na bazi vode ili organskih proizvoda.

I domaće opcije postaju sve popularnije.

Doktorka Tesa Komers ima više od milion pratilaca koji gledaju njene Tik Tok video zapise o seksualnom zdravlju.

Njen najgledaniji video zapis - sa skoro osam miliona pregleda - recept je za domaći lubrikant napravljen od kukuruznog skroba i vode.

„Lubrikanti na bazi vode, organski i veganski kondomi su dobar izbor za zabavu i prihvatanje održivog seksualnog života," kaže doktorka Akinsemolu.

„Oni ne samo da nanose manju štetu životnoj sredini, već svojim korisnicima nude odličan provod."

Međutim, morate biti oprezni sa nekim zelenijim proizvodima, jer se neki ne mogu koristiti sa većinom kondoma pošto mogu izazvati pucanje.

I pre nego što donesete bilo kakvu odluku u vezi sa kontracepcijom, posavetuje se i razgovarajte sa lekarom ili stručnjakom za planiranje porodice.

Seks igračke su još jedna oblast u kojoj je upotreba plastike široko rasprostranjena.

Dostupne su alternative od čelika ili stakla, dok opcija kupovine punjivih igračaka takođe pomaže u smanjenju otpada.

Na tržištu postoje čak i seks igračke na solarni pogon.

Kompanije kao što je LoveHoney takođe nude zeleno rešenje za seksualne igračke gde pomažu u reciklaži starih i polomljenih igračaka koje ne mogu da prođu kroz tipične rute reciklaže.

condom on the floor
Getty Images

Gde još može da se smanji otpad?

Postoje manje očigledni delovi našeg seksualnog života u kojima se mogu napraviti promene kako bi se smanjio otpad.

Kupovina etički napravljenog donjeg veša i odeće, izbegavanje seksa pod tušem, korišćenje manje tople vode, držanje isključenih svetala i odabir krpa za višekratnu upotrebu su načini da smanjimo naš uticaj na planetu.

Kao i većina stvari koje kupujemo, ambalaža često dovodi do otpada.

Loren Singer, preduzetnica i influenserka nulte stope otpada iz Njujorka, kaže da je ovo mesto gde većina kompanija može da napravi razliku.

Kondomi, lubrikanti i dnevne kontracepcijske pilule su sve proizvodi iza kojih ostaje ambalaža koja završava na odlagalištima otpada.

IUD (intrauterini ulošci) i implantati su dugoročne kontracepcijske opcije, koje imaju manje otpada, ali nose rizike.

Loren živi skoro potpuno bez otpada i od 2012. sakuplja sve što nije mogla da reciklira u teglu.

Lauren singer with her jar of waste on her head
Lauren Singer
Loren Singer sakuplja u teglu sav svoj otpad koji se ne može reciklirati od 2012.

Može li siguran seks zaista biti održiv?

Nećete pronaći kondome u Loreninoj tegli, a pošto su oni jedina efikasna kontracepcija protiv polno prenosivih bolesti, ona traži od svih seksualnih partnera da se testiraju pre seksualnog odnosa sa njom.

„Sada imam monogamnog partnera, ali ako se ne osećate prijatno da tražite od partnera da se testira pre nego što odete u krevet sa njim, onda verovatno uopšte ne bi trebalo da spavate sa njim", kaže Loren.

Međutim, ona kaže da nema ništa neodrživije od neželjene trudnoće ili polno prenosive bolesti.

„Moramo da razmotrimo koji otpad vredi proizvoditi, a koji ne", kaže ona.

„Ljudi ne bi trebalo da ne koriste kondome ili ne uzimaju kontracepciju zbog aspekta otpada - važnije je zaštititi vas i vašeg partnera."

Doktorka Akinsemolu se slaže.

„Siguran seks, bilo da se koriste ekološki prihvatljivi proizvodi ili ne, dugoročno je najodrživiji za ljude i planetu", kaže ona.

Klimatski uticaj reprodukcije

To nas dovodi do još jedne tačke u kojoj se seks i životna sredina sudaraju - rađanje dece.

Prema studiji iz 2017. godine, život bez automobila štedi oko 2,3 tone ugljen-dioksida godišnje, dok pridržavanje biljne ishrane štedi 0,8 tona.

Poređenja radi - ako živite u razvijenom svetu - nemanje deteta uštedi oko 58,6 tona godišnje.

Ugljenični otisak u manje razvijenim zemljama je mnogo manji, pri čemu se procnjeuje da dete u Malaviju ne ostavlja više od 0,1 tone.

Smoke coming from industrial chimneys against a red sky
Getty Images

Ali nerađanje deteta u razvijenom svetu štedi 58,6 tona godišnje.

Ugljenični otisak u slabije razvijenim zemljama je znatno manji, a procenjuje se da jedno dete u Malaviju donosi više od 0,1 tone emisije-ugljen dioksida.

U izveštaju Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC) navodi se da je „upaljen crveni alarm za čovečanstvo zbog porasta temperatura, ekstremnih vremenskih pojava i porasta nivoa mora.

IPCC je takođe objavio predviđanja o tome kako bi planeta mogla da izgleda za buduće generacije, zbog čega nekim ljudima mogućnost da imaju decu deluje sumorno.

Neke uticajne ličnosti su raspravljale o dilemama u pogledu rađanja dece.

Princ Hari je za Vog 2019. godine rekao da će on i vojvotkinja od Saseksa imati „maksimalno" dvoje dece, navodeći životnu sredinu kao ključni faktor u ovoj odluci.

Slično tome, američka kongresmenka Aleksandrija Okazio-Kortez rekla je na Svetskom samitu gradonačelnika C40 2019, da je ona „žena čiji snovi o majčinstvu sada imaju gorko-slatki ukus zbog onoga što znam o budućnosti naše dece".

Alexandria Ocasio-Cortez with a microphone
Getty Images
Aleksandrija Okazio-Kortez govori na samitu C40 u Kopenhagenu 2019. godine

Stopa nataliteta je u padu u mnogim zemljama širom sveta.

Višedecenijski trend se svakako ne može pripisati samo klimatskim promenama.

Ali ovogodišnja globalna anketa britanskih naučnika pokazala je da se tri četvrtine od deset hiljada anketiranih mladih ljudi slažu da je „budućnost zastrašujuća".

Oko 41 odsto ispitanika se „kolebalo da ima decu" navodeći klimatske promene kao razlog.

„Neću imati decu"

Tanmej Šinde živi u Mumbaju, u Indiji, i odlučio je da neće imati decu zbog zaštite životne sredine.

IPCC je predvideo da bi njegov rodni grad mogao biti potopljen zbog porasta nivoa mora već 2050. godine.

Njegovoj porodici je teško da razume njegovu odluku, iako on priznaje da kao muškarac možda ima više privilegija od žena u Indiji oko ovog uverenja.

„Porodice u Indiji su veoma tradicionalne i imaju kulturu praćenja prastarih običaja i rituala", kaže on.

„Imati decu je jedna od najvažnijih stvari u životu posle braka i postoji toliko društvenih pritisaka da se nastavi ova kultura."

Tunmay Shinde in a field
Tunmay Shinde
Tanmej Šinde se verovatno neće predomisliti u pogledu rađanja dece - osim ako svetski lideri ne naprave velike promene

Hoće li se ikada predomisliti?

„Bezbednija planeta i održiv način života su preduslovi za rađanje dece, tako da, osim ako se ne donesu čvrste odluke i velike promene za smanjenje emisije ugljenika i zaustavljanje globalnog zagrevanja, mislim da neću imati decu."

Održivi seks

Profesorka Kimberli Nikolas, vanredna profesorka na Univerzitetu Lund u Švedskoj, koautorka je studije koja kaže da deca u razvijenom svetu imaju ogroman negativan uticaj na emisije ugljen-dioksida.

Ona, međutim, ne tvrdi da ljudi ne bi trebalo da imaju decu.

„Nije moja uloga da podržavam ili dovodim u pitanje lične izbore ljudi", kaže ona.

„Ljudsko je pravo da slobodno odlučuju da li žele da imaju dete.

„Ono za šta se ja borim je svet u kome deca koja su već živa imaju sigurnu planetu i društvo."

Umesto toga, ona predlaže ljudima da provode više vremena preispitujući svoje navike na putovanju „umesto da se muče oko omota i eliminišu svaki poslednji komadić otpada od kontracepcije".

„Trebalo bi da fokusiramo naše napore na to gde to čini razliku", kaže ona.

Kao neko ko je proveo trećinu svog života živeći bez otpada, Loren je neodlučna po pitanju dece.

„Razmišljala sam o usvajanju, što mislim da bi bilo sjajno, ali onda sam fizički proces rađanja deteta - nisam sigurna", kaže ona.

Kao i druge odluke o održivosti, ona se pita da li bi rođenje deteta moglo biti „neto pozitivno".

„Hoće li biti koristi za planetu uopšte?

„Mogu li da dam vrednost ovom detetu koje će živeti duže od mene i nastaviti da pokušava da stvori bolji svet?".


Pogledajte video o tome zašto se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih 40 godina


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC