Rast prodaje pelena za odrasle noćna mora bankara

Demografska analiza koju je sprovela najveća svetska kreditna agencija "Standard end Purs" (Standard & Poor’s) pokazuje da starenje stanovništva u zemljama čija je privreda u ekspanziji primorava vlade da poboljšaju pristup zdravstvenoj zaštiti, oslanjajući se na sve manje brojno radno sposobno stanovništvo, koje plaća za socijalne programe, što pogoršava stanje javnih finansija i povećava zaduživanje.

Do 2050. godine S&P očekuje da će se prosečni dug tržišta u usponu povećati sa 42 odsto BDP na 136 odsto, u poređenju sa 134 odsto u razvijenim ekonomijama, ukoliko ne dođe do promene politike. Takav razvoj situacije doveo bi do smanjenja broja zemalja sa "investicionim nivoom" kreditne sposobnosti, pokazuje analiza S&P, a to bi stavilo pritisak na investitore koji tragaju za aktivom najvišeg kvaliteta.

"Potreba da se izmene budžetska kretanja koja su posledica demografskih promena jednako je akutna u pojedinim državama čija su tržišta u usponu, kao i u razvijenim zemljama", kaže kreditni analitičar S&P Marko Mršnik.

Razvijene zemlje trenutno troše daleko veće sume na zdravstvenu zaštitu od tržišta u usponu, pri čemu je 2012. Japan potrošio 88 milijardi dolara u poređenju sa sedam milijardi dolara u Turskoj, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ipak, očekuje se da će se troškovi zdravstvene zaštite u zemljama u razvoju poput Brazila, Indije i Turske drastično povećati u narednih nekoliko godina.

Predviđa se da će se u narednih nekoliko decenija povećanje broja starih u odnosu na mlade zaposlene osobe osetiti snažnije na tržištima u usponu nego u razvijenim privredama, uz prognoze da će se koeficijent starosne zavisnosti u Brazilu utrostručiti do 2050, dok će oni u SAD i Britaniji rasti umerenijim tempom.

Međunarodni monetarni fond je objavio u martu da će posledice smanjenja i starenja stanovništva biti velike i da će sve veći fiskalni teret s troškovima koji su povezani sa starenjem i izraženi u procentima BDP dostići nezamislive nivoe ukoliko se ne preduzmu koraci kako bi se rešilo ovo pitanje.

Ipak, Kevin Dejli, menadžer za tržišta u usponu grupacije "Aberdin aset menadžment", koja se bavi upravljanjem investicijama, kaže da, iako su demografske promene u zemljama u razvoju tema diskusija, one još uvek nemaju uticaj na investicione odluke.

"To je vest koja privlači pažnju i predstavlja rizik u srednjeročnom ili dugoročnom periodu, ali to još uvek ne utiče na cene", kaže on. "Kratkoročni atipični rizici na tržištima u usponu, poput opoziva predsednice u Brazilu ili političke situacije u Turskoj, trenutno su znatno bitnije struje."

Od 2002. godine S&P analizira posledice demografskih promena na javni dug u zemljama širom sveta u jednakim vremenskim razmacima. U poslednjem izveštaju objavljenom pre tri godine ova agencija ističe da vlade u razvijenim zemljama pokušavaju da odgovore na brzi rast zaduženosti nakon izbijanja ekonomske krize tako što rade na reformama penzionih sistema i zdravstvene zaštite.

Mršnik iz S&P navodi da je kriva koja pokazuje postepeni napredak država u kontrolisanju troškova koji su povezani sa starenjem stanovništva jedan od pozitivnijih aspekata ovog istraživanja. Ipak, relativno slabašan privredni oporavak razvijenih zemalja komplikuje ova nastojanja i ističe potrebu za dodatnim merama politike, dodaje on.

Ovaj izveštaj je zasnovan na podacima o rastu i stanovništvu IMF, OECD i Evropske komisije, kao i na procenama potrošnje na nivou pojedinačnih država, pod uslovom da S&P prognoze javnog duga i planova potrošnje za 2017. ostanu nepromenjene.