Šta raditi u Srbiji kada kasni plata?

Čak i resorni ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin priznaje da, ukoliko poslodavac nema novca za isplatu zaostalih plata, država ne može da pomogne.

Prema nezvaničnim podacima, jer zvaničnih nema, trenutno u Srbiji oko 400.000 radnika neredovno prima platu, a 50.000 mesecima i godinama nema nikakva primanja.

Vulin podseća da je izmenjeni Zakon o radu omogućio da obračunski listić, koji radnik dobije od gazde, ima status dokumenta i na sudu radnik bez advokata može prinudno da naplati svoju zaradu. Međutim, dodaje ministar, to može pod uslovom da gazda ima novca. Ukoliko ga nema, radnicima nema pomoći.

U isto vreme, država dobro zna koliko poslodavaca trenutno u Srbiji ne uplaćuje redovno doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje, koliko duguje na ime poreza, ali nigde ne vodi evidenciju koliko radnika ne prima platu jedan ili više meseci.

“Unija poslodavaca Srbije bori se protiv toga da se nekome ne isplaćuje plata”, rekao je Nebojša Atanacković. “Onaj koji ne isplaćije zarade je problem i na tržištu jer su njegovi troškovi znatno manji. Neredovne zarade su izraženije kod državnih firmi u restrukturiranju nego u realnom sektoru. Posebno je pitanje ako država duguje firmi, koja zato ne plaća plate ni poreze ni doprinose”, dodao je on.

Nesporno je da je deo radnika iskoristio zakonsku mogućost da preko obračunskog listića naplati zaostale plate, ali je isto tako nesporna i činjenica da većina njih čak i da hoće to ne može da učini. Naime, deo radnika ne dobija na kraju svakog meseca od poslodavaca obračunski listić iako je gazda obavezan da ga izda čak i onda kada nema novca za isplatu plata. Radnik iz straha od gubitka radnog mesta nema hrabrosti da traži obračunski listić, a čak i da ga traži pitanje je da li će mu ga gazda dati jer dobro zna zašto ga zaposleni traži i šta će zatim uslediti.

S druge strane, ukoliko radnik i ima obračunski listić i tuži gazdu da mu isplati platu, može se dogoditi da upravo sudski dobijenom zaradom blokira firmu ili je otera u stečaj, te se onda ne zna kome je gore. To, takođe, sprečava radnike da sudski naplate svoju platu jer ni jedan ne želi da mu firma ode u stečaj ili da on bude označen kao krivac za blokadu gazdinog računa.

Radnicima koji ne dobijaju platu nema ko da pomogne. Zakon je tu, država je tu, ali su radničke ruke vezane i na to upravo i računaju nesavesne gazde. Tim pre što znaju da nikakve konsekvence neće imati zato što od radnika traže da rade ali im za to ne plaćaju. Profesorka na Beogradskoj bankarskoj akademiji Živka Pržulj tvrdi da je neisplaćivanje zarađenih plata u Srbiji postalo nepodnošljivo i da je to dokaz da je država neefikasna.

“To je i etički problem. Država bi morala da bude oštrija. Ona može takvim poslodavcima da oduzme dozvolu za rad, a moguće je i da se otvori sajt na kojem bi objavljivala imena nesavesnih poslodavaca. Trpimo i nadamo se da će biti bolje, a to je zato smo što kolektivističko društvo i nismo skloni promenama. Nezamislivo je u svetu da vas neko angažuje, a da vam ne plati. Navikli smo da nam neko drugi rešava problem”, ocenjuje Živka Pržulj.

Poslodavci koji, pak, redovno isplaćuju plate i plaćaju državi sve dažbine smatraju da njihove kolege koje to ne čine moraju biti kažnjene i da to treba da učini država. Tako predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković tvrdi da je u razvijenim zemljama neisplaćivanje plata nezamisliva stvar i da ne može biti solidarnosti između poslodavaca koji su savesni i koji to nisu.