To je pokazala procena jednog od velikih uvoznika i proizvođača kafe na domaćem tržištu.
Međutim, ne trpe samo veliki igrači. Prema jednoj proceni godišnje se prošvercuje oko 5.000 tona sirove kafe. Šteta koju država zbog toga ima, kada se saberu nenaplaćene akcize i pripadajući porezi, iznosi i do milijardu dinara.
Svaka peta šoljica kafe koja se popije u Srbiji napravljena je od sirove kafe koja je na tržište stigla nelegalnim tokovima, pokazuje istrraživanje jednog od dva najveća proizvođača kafe u Srbiji:
"Kafa dolazi preko luke Bar u Crnoj Gori i ceo šverc se odvija preko Kosova, kafa ulazi u manjim količinama, 500-600-1.000 kilograma po vozilu ulazi u Srbiju i visoko frekventno se dešava u toku dana. Najveći problem je što kada pomnožite te količine same po sebi nisu značajne, 500-600 kg, ali frekvencija dovodi do toga da je tržište nekih 4.000-5.000 tona švercovane ili sive ekonomije“, kaže Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic.
Akcize na kafu niže su u odnosu na akcize za duvanske kompanije i naftaše, stoga je i krajnji interes države da se obračuna sa krijumčarima kafe, objašnjava Daničić, manji. U Privrednoj komori Srbije navode da zbog šverca kafe država gubi mnogo na akcizama i PDV-u.
"Kafa ulazi u potrošačku korpu, samim tim, kafa ne predstavlja luksuzanu robu, čim nije luksuz, ni akciza nije potrebna. Ako posmatramo zemlje u okruženju, ako posmatramo Makedoniju i Sloveniju, oni su ukinuli akcizu. Ali se povećava mogućnost PDV-a, tako da će to nadomestiti onaj gubitak za državu koji se gubi ukidanjem sistema akciza“, navodi Gordana Hašinbegović, Privredna komora Srbije.
No, Uprava carine tvrdi da trend krijumčarenja kafe nije u porastu:
"Prema podacima o uvezenoj i zaplenjenoj robi, kojima raspolaže Uprava carine, ne može se izvesti zaključak da je trend krijumčarenja, pre svega sirove kafe, u porastu. Postoje indicije da se određeni deo, pre svega akcizne robe, doprema na carinsko područje Republike Srbije alternativnim putevima ali to je zaista van vidokruga i nadležnosti carinskih organa, kao što ste i sami konstatovali“, objašnjava Dušan Marinković, zamenik direktora Uprave carine.
I pitanje kvaliteta kafe u direktnoj je vezi sa sivom ekonomijom, jer se na tržištu pojavljuju i male pržionice koje koriste surogate u proizvodnji kafe, pri čemu je neprecizno deklarišu. A takva - često i nelegalna konkurencija - ugrožava sve karike u lancu - od proizvođača do kupaca.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 3
b
ntn
Kako ime ne sme da objavi, da vidimo koliko je ugrožen, to će biti dostupno na N1 kad vidimo koga reklamira od uvoznika.
Sve je jasno!,
Info
Srbija ima katastrofalan Pravilnik o kafi.
Za razliku od Hrvatske, Slovenije i BIH, koje su zainteresovane za turiste.
U našem pravilniku, štiti se uvoznik na veliko, pa makar je uvozio iz blata i poplave, jer je jeftina.
Niko ga ne obavezuje da je dobro opere posle provlačenja kroz rastvor HCL, zbog gljivica.
Otud imate kiselinu posle...
Na kraju Pravilnik garantuje da će potrošač dobiti praškastu materiju, sa određenim procentom vlage, određene gramaže. Niko tu nije pomenuo da mora biti od kafe.
Zato ja svoju kafu nabavljam mimo lobija, i uvek se pre mlevenja upoznam sa svim zrnima.
I uvek su sva nelomljena.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar