Razlozi zašto bi Srbija mogla da postane groblje startapa

To su utisci nakon konferencije "Startup ekosistem Srbija", na kojoj su raspravljali predstavnici stranih zemalja koje uveliko podržavaju, finansiraju i profitiraju na idejama mladih, sa našim predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad i Privredne komore Srbije.

Ukratko - kao zemlja smo prilično sveži u poređenju sa razvijenim tehnološkim zemljama, međutim brojni sistemski problemi obeshrabruju ljude sa idejama. Kada prestanemo da pričamo o habovima, investitorima i akceleratorima, očekuje nas povratak u realnost, a većinu njih možemo svrstati u četiri bolno očigledne kategorije:

Novac

Finska iz svog budžeta izdvaja 3,4 odsto bruto nacionalnog dohotka za razvoj i istraživanje novih tehnologija i to je najveći procenat u Evropi. Nemačka je svoje investicije podigla sa 1,4 na 2,9 odsto, dok Izrael svake godine izdvoji 4,3 odsto svog bruto nacionalnog dohotka kako bi podstakao mlade poslovne ljude da ostvare ideje – i ova investicija se itekako isplati s obzirom na to da se na svakih 365 dana u ovoj zemlji pokrene 1.000 novih startapa.

Brojke kojima bismo opisali napore Srbije da stimuliše i pokrene mlade preduzetnike jednostavno blede u poređenju sa ostatkom sveta. Izrael čak ima i posebno ministarstvo zaduženo za investiranje u startape koje za cilj ima deljenje rizika sa kompanijama, dok Nemačka na svakih 10.000 uloženih evra vraća 20.000, piše "Blic".

Institucije

Brojne institucije se trude da budu u toku sa promenama i objavljuju relevantne podatke na svojim internet stranicama poput Privredne komore Srbije, ali malo ko zapravo zna da je na državnim adresama moguće pronaći korisne podatke koji mogu da im olakšaju život. Ovaj manjak komunikacije između ministarstava vrlo lako može postati i manjak sredstava u budžetu usled brojnih startapa koji su odustali na samom početku.

Obrazovanje

Uprkos izjavi predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na jednom nedavno održanom okruglom stolu da ne vidi značaj startapa za njegov resor jer "tu nema nauke", nadu ulivaju obećanja ovog ministarstva o otvaranju pet kreativnih centara u Srbiji u bliskoj budućnosti, kao i pojačani rad na zaštiti intelektualne svojine, ali za sada su to samo obećanja.

Kadar

Krajnji test školstva i pokazatelj koliko je prethodni problem ozbiljan najbolje se ogleda u manjku kadrova koji su u stanju da obavljaju posao za koji su proveli godine školujući se.

Brojni startapi imaju probleme da nađu ljude. Spremni su da ih plate, ali te poslove vrlo često moraju da autsorsuju ili ih poveravaju stracnima koji su znatno skuplji, ali poznaju posao. Čini se kao da nadležni odbijaju da prihvate da postoji ogroman disparitet u kvalitetu znanja koje se nudi u teoriji i onog koje je potrebno u praksi.