Zašto saobraćajnice zaobilaze Vojvodinu?

Piše: Živan Lazić

Još gore je to što trenutno niti za jednu deonicu u Vojvodini nije urađen projekat rekonstrukcije stare ili podizanja nove trase, pa je teško očekivati da će "lale" skoro prestati da se truckaju po putevima. Pokrajinska vlada pokušava da u prioritete ubaci puteve Ruma - Novi Sad i Zrenjanin - Beograd, ali ne ispoljava naklonosti prema oporavku za privredu veoma značajnog železničkog saobraćaja.

Intenzivno van Vojvodine

U nedavnom intervjuu na državnoj televiziji premijer Aleksandar Vučić je najavio nastavak dosadašnje prakse u izgradnji puteva; železnicu za sat vremena nije ni pomenuo. Vojvođani će, dakle, morati da sačekaju da se centralna Srbija kvalitetnim putevima poveže međusobno i sa svim susednim državama, pa tek onda da se i neka deonica u panonskoj ravnici uredi primereno zahtevima modernog prevoza.

Neformalno započinjući predsedničku kampanju, premijer je podsetio da je na južnom kraku autoputa Koridora 10 urađeno 57 kilometara i da preostaje samo deonica Levosija - Srpska Kuća. Kako su rečice Južna Morava i Moravica, usled nelegalnog i prekomernog vađenja šljunka, u ovom delu promenile tok, moraće se menjati projektovana trasa saobraćajnice.

Na istočnom kraku, od Niša do granice sa Bugarskom, premijer je decembra 2015. godine otvorio kraću deonicu, ostalo je da se uradi još 61 kilometar, podeljeno na četiri kraće relacije. Probleme zadaje grčki izvođač Aktor, koji je u teškoćama i praktično se povukao sa mesta radova.

Preskupi drumovi

Na oba kraka moderne saobraćajnice reč je o radovima na teško prohodom terenu, a cena  je zaprepašćujuće visoka - 8,8 miliona evra po kilometru!

Na autoputu po zapadnoj Srbiji urađeno je 53 kilometara i preostaje da se do kraja sledeće godine uradi još 52 na deonicama Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig pa da se završi prvi deo zamišljenog, ali ne baš izvesnog, autoputa Beograd - Bar. Mada je nedavno, prilikom posete crnogorskog premijera Dušana Markovića, Vučić, prilično uzdržano, najavio dovršetak celog autoputa, niko baš ne bi smeo da bude siguran u ovaj projekat.

Crnogorske nedoumice

Razlog je ekstremna cena na trasi južno od Ivanjice, a sve je neizvesno i usled problema sa kojima se suočava crnogorska vlada i pre početka radova na trasi kroz ovu državicu.

"Đetići" su sa kineskim izvođačem pre dve i po godine ugovorili posao fiksirajući cenu u dolarima; kako je u međuvremenu dolar u odnosu na evro ojačao blizu 40 odsto, toliko je skočila, inače visoka, cena zahtevne gradnje autoputa po crnogorskim brdima. Veliko je pitanje šta će biti sa projektom, a u takvoj situaciji mnogo je pametnije okrenuti se drugim obavezama i ne upuštati se u rizičnu avanturu prethodne crnogorske vlade.

Na obilaznici oko Beograda, za početak marta je najavljen početak gradnje puta Surčin - Obrenovac u koji je uključen i budući most na Savi kod Ostružnice. Mada još nema projekta, računa se i na izgradnju deonice Straževica - Bubanj potok.

Ne tako davno, nakon Bečkog samita posvećenog Balkanu, Vučić je više puta govorio o deonici Niš - Merdare, kao prvoj etapi autoputa do Skadra. Kako je u srpskoj javnosti naznačeni autoput ocenjen kao jako potreban Albaniji, ali i sasvim beskoristan i preskup za Srbiju, priča je trenuto skrajnuta. Nevolja je što Evropska unija uporno pritiska i nudi povoljan kredit. Ipak, pozajmljeni novac valja vratiti, a od puta veća dobit se ne vidi.

Ka Albaniji i Bosni

Tokom tv intervjua Vučić je najširoj javnosti predočio i novi megaplan, izgradnju autoputa Beograd - Sarajevo, preko Užica i Goražda, i sam ukazujući da je u pitanju trasa kroz terene ne baš podesne za gradnju, ne krijući da je stoga i cena visoka. Opravdanje je našao u povezivanju Srbije sa Bosnom, posebno apostrofirajući Istočnu Hercegovinu, sada zapuštenu regiju entiteta Republika Srpska.

Šta je zajedničko za sve što izgrađene, što puteve koji će se izgraditi, što zamišljene relacije? Svi su "svetlosnu milju" udaljeni od Vojvodine i žitelji Pokrajine teško da vide i posrednu dobit od novih kilometara i kilometara puteva.

Zaboravljeni krak "ipsilon" i banatska magistrala

U isto vreme malo se radi na saobraćajnoj mreži po Vojvodini. Mnogi kažu da se ne radi ništa, već, manje-više, "samo planira". I ovo planiranje umnogome liči na maštanje.

Tako sada, posle decenije priče, malo ko i pominje krak "ipsilon" autoputa Horgoš - Beograd, koji bi Suboticu uključio na evrokoridor. Banatska magistrala, do nedavno izborni adut naprednjaka, svela se na relaciju Zrenjanin - Beograd, ali do kraja ove godine valja tek pripremiti teren za izradu projekta nove trase.

Po ko zna koji put aktuelizovana je priča o "tunelu ispod Iriškog Venca", segmenta novog puta Ruma - Novi Sad, čija izgradnja podrazumeva i nov prelaz preko Dunava, kilometar nizvodno od Žeželjevog mosta. Međutim, na projekat primedbe imaju ekolozi, zalažući se da nova trasa Ruma - Novi Sad zaobiđe Nacionalni park "Fruška gora" i predlažući da budući drum ide koridorom kojim i železnica, preko Inđije.

Nešto duži put, ali se ne dira u nacionalni park i izbegava ekološki posebno sporno bušenje vojvođanske brdovite lepotice. No, za ovaj put tek valja uraditi projekat, a prethodno rešiti sporne i ne lake dileme.

Na dugom štapu

Kako je nekada uzoran put Novi Sad - Zrenjanin ruiniran, u javnost je puštena ne baš originalna namera o popravci postojeće i dogradnji još jedne trase, praktično preoblikovanju u poluautoput. Naravno da i u ovom slučaju tek treba uraditi pripreme za izradu projekta.

Žitelji ova dva grada, pak, više ističu potrebu da se povežu prugom, a za šta je dovoljno samo izgraditi sedamnaest kilometara šina, na relaciji Žabalj - Zrenjanin. Minimalnom dogradnjom pružne mreže dobili bi i stanovnici Kikinde, Vršca, Čoke, zapravo celog Banata, pošto bi se putovanja vozom od manjih banatskih gradića do Zrenjanina mogla produžiti i do najvećeg grada u Vojvodini.

Međutim, planovi su na dugom štapu. Za sada se Vojvođanima nudi da gledaju izgradnju kilometara autoputeva u ostalim delovima Srbije, a da o modernizaciji putne i korekciji pružne mreže u ravnici "planiraju" i beskrajno sanjaju.