Novac jeftin i ima ga dovoljno, ali ga niko neće

Piše: Živan Lazić

Međutim, bankari drugačije vide situaciju; novca ima dovoljno, ali ga, mada je jeftin, gotovo niko neće. Tako objašnjavaju  činjenicu da je 31. decembra na bankarskim računima neuposleno stajalo oko 4,6 milijardi evra.

Slobodnog novca bi bilo još i mnogo više da država kontinuirano ne zajmi novac od banaka izdavanjem izdavanjem zapisa, a za potrebe budžeta.

Novac na čekanju

Još više zabrinjava trend rasta neplasiranog bankarskog novca: pre tri godine na čekanju je bilo 2,6, krajem pretprošle godine 3,5 milijardi evra, te je vidljivo da se privreda i građani Srbije sve ređe odlučuju za kredit. Kako su banke krajem prošle godine na srpskom tržištu plasirale 14,3 milijarde proizilazi da u nas čak četvrtina kapitala ne može da se obrne.

Možda se može razumeti da građani, nesigurni u očuvanje radnog mesta, izbegavaju zaduživanje, ali pitanje je zašto privrednici ne zajme novac. Naš ukupni BDP je oko 35, dok susedna Mađarska premašuje i 120 milijardi evra.

Po glavi stanovnika BDP u Srbiji je 4.600, u Mađarskoj 12.100 evra. Očito da je privredna aktivnost u nas preniska, pa bi se očekivalo da privrednici pozajmljivanjem novca i ulaganjem u razvojne programe teže dinamizirati davno posrnulu ekonomiju.

Prošlogodišnji rast BDP od 2,7 odsto i smanjenje budžetskog deficita na 1,7 odsto najavljivali su bolje dane. Po budžetskoj projekciji, ove godine se planira priliv za 1,4 milijardi evra veći u odnosu na takozvani Inicijalni plan kojim je Aleksandar Vučić pre tri sezone započeo prvi premijerski mandat. Ipak, novac, umesto da podstiče privredu, i dalje čeka na bankarskim računima.

Potražnja iz Evrope

Privredna uspavanost iznenađuje tim više što je evropska ekonomija, uprkos brojnim krizama sa kojima se suočava Stari kontinent, u poslednje dve godine, posle duge inercije, živnula. Zamajac su dali niska cena nafte i upumpavanje novca Evropske centralne banke, cirka 60 milijardi evra mesečno.

Jeste da je gro novoemitovanog novca završilo u uvećanim cenama nekretnina i berzanskih akcija, ali ne baš mali deo je očigledno usmeren u privredu i pokrenuo je evropsku ekonomiju. Prošle godine sve zemlje okruženja su primetno uvećale izvoz, naravno najviše u Evropsku uniju, a i mi smo uspeli da izvozom "pokrijemo" čak tri četvtine, a do pre pet, šest godina jedva da smo "pokrivali" polovinu uvoza.

Očekivao se dalji rast srpskog izvoza, tim pre što su investitori uložili u brojne pogone autokablova, čarapa, odeće po Srbiji upravo radi izvoza, a na osnovu jeftine radne snage. Naš agrar stalno uvećava inoplasman, istina uglavnom sirovina, tu je izvoz automobila...

Prepreka izvozu

Kako sa evropskog tržišta raste potražnja, postoje pretpostavke za uvećanje. Izvoz bi podstakao privrednu aktivnost i ozbiljniji rast bruto nacionalnog dohodka.

Sledstveno bi se zajmilo više novca za obrtni kapital i investicije, razvijali novi proizvodni programi, osnivali pogoni, otvarala nova radna mesta, uplaćivalo više poreza i doprinosa. Međutim, stvari se ne odvijaju kako bi mogle.

Neuposlen novac ukazuje da postoji prepreka željenom toku. Stvar je u kursu dinara. Naša nacionalna valuta je suviše jaka i mnoge proizvode naše privrede čini nekonkurentnim na inotržištima, dok uvozne proizvode čini jeftinijim, te na domaćem tržištu postaju privlačniji kupcu od domaćeg proizvoda.

Kursom dinara do drugog mandata

Na probleme sa domaćom valutom retko se ukazuje. Ono malo odlučnijih i upornijih ekonomista, pre svih Miroslav Prokopijević, govore o tome odavno, skoro deceniju i po.

Prigovori su usmereni posebno na monetarnu politiku za vreme guvernera Radovana Jelašića, koji je sredinom 2008. godine kurs dinara sa 87 spustio na 78 dinara za evro i time pridobio uvoznički lobi za drugi mandat u fotelji prvog čoveka Narodne banke Srbije.

Osvrnimo se malo unazad. Krajem 2001. godine BDP Srbije je iznosio oko 15 milijardi dolara. Narednih sedam godina, do svetske krize, godišnji rast BDP je bio oko pet odsto, te je BDP 2008. godine dostigao oko 22, milijardi evra.

Naredne sezone je pao za sedam odsto, potom je rastao, otpilike za dva, tri odsto godišnje do nevolja sa poplavama u zapadnoj Srbiji. Te sezone je pao za jedan odsto, potom u naredne dve rastao 1,2 i 2,7 odsto. Skupa rast je oko 4,5 odsto.

Uloga statistike

Dakle, računato preko sukcesivnog godišnjeg rasta naš ukupni BDP bio bi blizu 24 milijarde evra. Zvanična statistika meri sve vrednosti, pa i BDP, prvo u dinarima, pa onda dinare po zvaničnom kursu preračuna u evre.

Takvim postupkom vrednost BDP je oko 35 milijardi evra, a ne mala razlika u računanju iste vrednosti dvema metodologijama ukazuje na precenjenost dinara. Naravno, kada je domaća valuta prejaka, onda je i izvoz znatno otežan, zarada bitno niža, plate u izvozničkim preduzećima bedne.

Ni rastuća evropska potražnja ne uspeva da potre negativne posledice prejakog dinara, pa tako nema motivacije ovdašnjih privrednika da pozajmljuju kapital i ulažu u razvoj. Novac ostaje da čami na bankarskim računima.