Dakle, ako teritorija nije velika, ako nema puno stanovnika, ako se ne razvijaju usluge javnog sektora niti poseduje sopstvena moneta nema ni spoljnog duga. Ipak, da na listama najmanje zaduženih ne budu samo poreski rajevi, bliskoistočni naftaši i najsiromašnije zemlje sveta, pobrinule su se države poput Norveške.
Jedna od zemalja koja nema bilo kakav spoljni dug, prva je na svetu obezbedila besplatan bežični internet svim stanovnicima, priprema se da postane prva država čija se kompletna poljoprivredna proizvodnja obavlja po organskim principima i jedina je demokratija u kojoj je poslednja aktivna politička partija raspuštena još 2003. godine.
Radi se o pacifičkom ostrvu-državi Nijue, koje sa svojih sto kilometara kvadratnih metara teritorije i oko 2.000 stanovnika više ne mora da se zadužuje na međunarodnom tržištu kapitala. Prošle godine otplatili su četiri miliona dolara duga i ne planiraju da pozajmljuju u skorije vreme.
Prihodi u budžet stižu iz tri ključne delatnosti: turizma, uzgoja banana i flaširanja vode. Dodatnu finansijsku pomoć od 14 miliona dolara svake godine obezbeđuje Novi Zeland, koji za Nijue obavlja diplomatske usluge, a brine se i o vojnobezbednosnoj zaštiti.
Dok za Nijue postoje zvanični i proverljivi podaci da su otplatili kredit, ostrvo-država Tuvalu se vodi kao nezaduženo jer nema dostupnih informacija o njihovom spoljnom dugu u publikacijama poput CIA World Factbook, koju rado koriste nationaldebtclocks.org i slični portali koji povremeno objavljuju presek stanja spoljnog ili javnog duga zemalja.
Ipak, kako je Azijska razvojna banka analizirala privredu Tuvalua pre dve godine za potrebe poboljšanja procesa planiranja budžeta, skrenula je pažnju i na to da ta zemlja ima suficit u državnoj kasi. Zato pretpostavka da nije zadužena naizgled deluje opravdano, ali ova dva pokazatelja nisu dovoljna da zaključimo da se radi o ostrvu rajskog prosperiteta.
Tuvalu zvanično ima najmanji BDP na svetu, a opet nešto više stanovnika i teritorije nego Nijue. San Marino i Andora svrstavaju se u istu grupu s Lihtenštajnom i Britanskim Devičanskim Ostrvima kada je reč o spoljnom dugu. Status poreskog raja i privreda okrenuta finansijskim uslugama i turizmu zajedničke su osobine nezaduženih prebogatih državica Evrope i egzotičnih ostrva na drugom kraju planete.
Lista nezaduženih nije kompletna bez Južnog Sudana, ali "najmlađa država na svetu" tek treba da postigne dogovor sa Sudanom oko 38 milijardi dolara zajedničkog duga koji je nastao pre otcepljenja 2011. godine, što je osetljivo i već duže vreme nerešeno pitanje između dve zemlje.
Analitički portal Statista.com ponudio je listu najmanje zaduženih zemalja uzimajući za kriterijum udeo javnog duga u BDP. Na vrhu te liste nalaze se kockarska prestonica sveta Makao sa nula odsto i jedan od najbogatijih gradova-država Hong Kong sa 0,06 odsto. Za njima slede Brunej - minijaturni ali naftom bogati sultanat, Avganistan i Solomonska Ostrva, a onda i Estonija, Alžir i Saudijska Arabija.
Estonija je inače i šampion Evropske unije po niskoj zaduženosti države sa 9,48 odsto BDP, a takvu titulu brane pravilom da rashodi budžeta ne smeju da budu viši od prihoda, dok državnu kasu pune uz pomoć jednostavnog, ali efikasnog poreskog sistema.
Iako se u teoriji smatra da je bolje imati niži udeo javnog duga, pošto to govori o sposobnosti zemlje da proizvede i izveze robu kako bi mogla da otplati postojeće dugove, među prvih 20 zemalja po ovom kriterijumu samo Saudijska Arabija i Rusija imaju globalno značajne ekonomije. Saudijska Arabija, naravno, zbog svog ključnog resursa nafte, a Rusija zato što, osim nafte, ima najveće svetske rezerve prirodnog gasa i druge po veličini rezerve uglja, te tako udeo njenog duga u BDP ne prelazi 16 odsto.
Da dug ne mora da bude kamen oko vrata demonstrira Norveška, zemlja s najvrednijim penzijskim fondom na svetu, koji se puni prihodima od eksploatacije nafte. Trenutno vredan oko 900 milijardi dolara, taj fond investira u kapital širom sveta i mogao bi lako da otplati oko 660 milijardi dolara spoljnog duga (denominovanog u krunama). Norveška, međutim, koristi aktuelne prilike na tržištu, odnosno istorijski niske kamatne stope, te radije izdaje dužničke hartije koje s lakoćom otplaćuje, dok prihode od nafte ostavlja sa strane, u fondu koji se smatra garancijom sigurne budućnosti mnogih generacija.
U SAD je javni dug dostigao 19,9 biliona dolara, ili oko 106,1 odsto BDP. To zvuči zastrašujuće, a debata o "rešenju za nagomilani dug" uvek donosi puno političkih poena. Poslednji koji je zaradio na toj priči je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će smanjiti cenu američkog duga za 25 odsto i tako, navodno, pomoći svojoj zemlji, a oduzeti deo zarade na obveznicama Kini i drugim stranim vlasnicima američkih dužničkih hartija.
Ekonomisti su, potom, detaljno objasnili da bi takva "pogodba" najviše oštetila same Amerikance, pošto je lavovski deo javnog duga u rukama građana koji tradicionalno štede kupujući obveznice, zatim civilnih i vojnih penzijskih fondova, kao i programa za zdravstvenu zaštitu Medicaid i Medicare, koji najviše ulažu u američke dužničke hartije od vrednosti. Podsećanja radi, Kina i Japan poseduju po bilion dolara američkog duga, dok američki građani i pravna lica drže više od 14 biliona dolara duga.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar