Super je, sve je super

Piše: Milan Ceković

Bar neka bude jedinstven, biću zadovoljan. Umetnički život ima nekih prednosti, jedna od njih je izolacija i bitisanje u svom svetu. Mada, još uvek imam nekih par aktivnosti koje su mi gušt. Recimo, kafica sa samim sobom uz listanje dnevne štampe ili čitanje informativnih portala. Čisto da vidim da li je ludilo permanentno inspirativno.

Guvernerka Cica, vidim, imala je nekakav izliv emocija. Spominju se neki jastuci za stopala, svekrva koja je u zdravstvenim problemima i svašta nešto, ali ono što pouzdano primećujem, jeste da gospođi Cici bolje stoji ta ispeglana frizura od one loknaste i da zaista izgleda kao neko ko ima 450.000 platu. Onako, realno, spakovana je cico-guvernerski. Eto, ako mogu ovim putem da je zamolim, pošto smo kolege, da me dovede u NBS, marljivo ću raditi i nisu mi potrebni jastučići za odmor, jer sam u formi. Pešačim, trčim i još uvek imam stopala koja bi se dopala surovom finansijskom tržištu. Moja su stopala ona koja mogu da odsede punih 8 sati za solidnu platu.

Uz kafe srk mi se nasmejao brk, kada pročitah da je Ronaldov menadžer odredio prodajnu cenu za pomenutog majstora sporedne stvari, koja se svodi na to da loptu treba ubaciti u neki prostor širine nešto više od sedam metara. Cena je, kako piše u novinama - 400 miliona evra. Ako je prodaju vezao za ,"švajcarce", verujem da će Ronaldo uskoro biti skuplji od NIS-a. Svet je žešća kolektivna patologija, tako da mi jedino ostaje da taj transfer doživim kao još jedan motiv da se transportujem u drugu dimenziju.

Premijer se sada bacio na dodatnu prodaju službenih vozila, a inicijalna kapisla za tu odluku je bila gospođa Vukomanović, koja se vozikala tamo-amo i kad treba i kad ne treba. Šteta za Beograđane, što je tako lepa gospođa stalno u automobilu, umesto da se prošeta češće i spase Beograd od sve većeg sivila. Piše, da ima više od 4.000 službenih vozila, što je idealna cifra za broj službenika koji su nam potrebni, ali dobro, vozila su ono na šta se ljudi poslovično lože, pa nije zgoreg da imate tu gvožđuriju na točkovima. Ko zna kada sve može da uleti neki prijem, bal ili nekakav banket?

Gospodin Bajatović traga za ginekologom. Raspisan je nekakav konkurs, što i nije loše. Ta naša javna preduzeća i treba da funkcionišu kao neki mini gradovi. Tu radiš, tu jedeš, tu se pregledaš, tu spavaš, rekreiraš se, ideš u provod, biološki se reprodukuješ... Nema potrebe da se ide kući s posla. I direktori neka budu šerifi tih gradova. Možda bi taj model dao bolje rezultate. Eto, ako moj predlog prođe, zahtevam samo honorar, jer nemam više para, ali imam ideja. Molim vas, naučio sam davno da se ideje i kapital udružuju u kreiranju nove vrednosti.

Premijer je gostovao kod šarmantne Jovane Joksimović i sve je bilo divno. Zadovoljan sam. Jovana ima čaroban osmeh, koji je svrsishodniji od njenih pitanja. Džentlmen premijer je sve to mirno podneo u skladu sa odličnim rezultatima koje postiže. Pojavio se neki tekst koji tvrdi da je to sve bila režija. Ne znam kakva je to režija kada je sve delovalo nekako sapunjasto. Kakav trend, takva i režija.

U horoskopu piše da je krajnje vreme da obnovim stara znanja. Svašta! Znanje je kategorija koja se ne obnavlja. Ono je trajno usvojena informacija ili sadržaj, primenjiv u praksi. Čim moram da obnavljam znači da se ne radi o znanju, nego o zaboravljenom. Iskren da budem, na moju sreću, nešto sam i zaboravio. Ko zna na šta su me sve navlačili pod parolom "Ovo je znanje"!

I tako, svašta nešto se još pojavilo kao vest, na trasi prebijanje-udesi-samoubistva-raspad sistema, ali ko će o tome pisati, a kamoli čitati. No, ako hoćete da se adekvatno socijalizujete i osećate bezbedno na brodu ludaka, obavezno listajte novine i gledajte raznorazne emisije u kojima je uvek nešto specijalno i ekskluzivno.