Nekada je ministar prosvete bio Dositej, danas je Verbić

Piše: Milan Ceković

Ministar Verbić reče da ima deset hiljada prosvetara više. Preračunao se gospodin reformator. Sa ovakvim školstvom svi su višak.

Naprosto, učitelji, nastavnici, profesori đacima nisu potrebni. Šta će im? Šta ima i da se uči? Srbija i znanje, pa to je vanredno stanje u startu. Kome je u Srbiji znanje dobro donelo? Verbiću? On je model za neke nove klince. Sine, uči školu, bićeš Verbić? Što reče profesor Zec: "Nekada je ministar prosvete bio Dositej Obradović, a danas je Verbić".

Šalu na stranu, mada je to sve više strana zbilje. Očigledno je da se u Srbiji pod reformom smatra isključivo ušteda novca, odnosno uspostavljanje budžetske ravnoteže na nižem nivou. Da se razumemo, vladam ja i ekonomskim terminima, ali ih zarad razumevanja izbegavam.

Ne znam šta danas običan smrtnik smatra pod reformama, ali ja sam mislio da je reforma pitanje koncepta uređenja jednog društva, koje treba da funkcioniše efikasno, odnosno da angažovanjem svog stanovništva i sredstava za rad, proizvodi duhovne i materijalne vrednosti. Uf, ovo zvuči kao rečenica iz "Kapitala". Da svedem priču o reformama na sleng mladosti: reforme su, ono, brate, ajde da vidimo ko je ko, ko kome klacka kosti, šta je brutalno, a šta treš. Mislim, reforme dominiraju kad su hit. Mada, ove naše su izgleda hitić za jednu sezonu.

Šta imamo danas? Prosveta je najveći rasipnik. Bravo, bravo, odlična dijagnoza, mada zdravstvo ne smem ni da spomenem. Razboleću se odmah.

No, zamislimo da živimo u SF Srbiji, u kojoj  postoje škole sa odelenjima koja nemaju 30 ili 35 đaka i koji ne sede u onim autobus-učionicama, već da je uspostavljena interaktivna nastava, poduprta informacionim tehnologijama, zasnovana na potrebama mladih koji žive u svetu koji se brzo menja. Zamislite da umesto 30 đaka, odelenje tvori 10 učenika, koji se prate po osnovu individualističkog principa rada sa đacima. Da li bi bilo 10.000 prosvetara viška u zemlji u kojoj je sve veći broj živih višak, iako više umire ljudi nego što se rađa? Zamislite, mašta može svašta... Pisao sam ja već o tome, ali ne vredi. Znam da su neki postali ministri, jer su lepo pisali blogove, ali meni niko više ništa ne nudi. Razumljivo, moje ideje su SF.

Ako na nečemu ne sme da se štedi, ako nešto mora biti predmet investicija i reorganizacije, to je školstvo. Ali ne školstvo tabela, izveštaja i besmisličarenja, već školstvo efikasne nastave. Škole moraju postati hramovi naše budućnosti. Dobro, ne moraju hramovi, ali neka budu bar okrečene zgrade. Novca za to ima, samo se on troši za ono gde smisla nema. Ma, nemojte da vas neko laže da novca za to nema, jer naš postojeći "Hijena sistem" se bazira na lošem školstvu. Hijene se plaše eventualnih plodova efikasnog školstva, zato im je najprihvatljivije da bisere izvezu što dalje odavde.

Sve dok nam amfiteatri imaju po 200-300 studenata, odelenja po 30-35 đaka, sve dok dominira ekskatedra i nastavnik - govornik u prazno, sve dok se zamajavamo tabelama i kojekavim testićima, dok đaci potapaju brodove i kuckaju sms-ove, od našeg školstva nema ništa. To znaju i vlastodršci, zato je lako smanjiti platu prosvetarima. Naprosto, u državi u kojoj se tako lako stiže do doktorata, prosvetari nisu cenjena roba. Na kraju krajeva, mi smo ionako država loših đaka. Đaka ponavljača...