Nekako s proleća

Piše: Milan Ceković

Košarkaški derbi je završen tučom, a fudbalski je tučom započeo. Što se fudbala tiče, kvalitet se najbolje ogleda u činjenici da je u derbiju najveća zvezda bio sudija.

Nešto veća zvezda od sudije je Vulin. Svečano je otvorio lift. Divno i kreativno. Baš me zanima šta je posle bilo? Secnuli su vrpcu koja je imala mašnu i možda su testirali lift. Nisu svi mogli da stanu zbog ograničene nosivosti, pa je verovatno bilo ono "idite vi peške, čekamo vas gore". Sledbenici su ozareno preskakali stepenike...

Kampanja protiv zaštitnika građana i dalje traje, što mene kao građanina posebno nervira i dođe mi da kao građanin zaštitim zaštitnika građana i tako pobrkam sve lončiće. Šerpe i poklopčići su već pobrkani. Saša Janković je prvi zaštitnik građana kojeg moraju građani da štite. Toliko o institucijama. I nisam baš siguran da je pametno ispitivati prošlost iz 1993. godine. Taman je narod sve zaboravio i glasa ubedljivo.

Održan je i miting u organizaciji DS. Leka je pisao pismo tati, a govornici su izrekli neke zanimljive rečenice. Recimo, gospodin Pajtić reče da je veoma važno između onih koji misle slobodno i onih podobnih, izabrati ove prve. Lepo. Dakle, slobodno neka izaberu mene, jer od ovih podobnih niko se više za mene ne otima. Šta više, sklon sam verovanju da me svaki podobni ignoriše. A toliko slobodnih misli sam ovde i na drugim mestima izrekao, a bilo je i dobih dela, samo da znate.

U jednom nedeljniku se moglo pročitati da je premijer imao dijalog sa svojim sinom, koji naginje ka nacionalističkoj struji. Gospodin Vučić, u ovom slučaju tata, posavetovao je sina da prvo nešto pročita, preporučio mu je Andrića, pa da tek posle toga nešto govori o nacionalističkim idejama. Opet, lepo. Samo se pitam, da li to znači da je sam Vučić tek nedavno pročitao Andrića?

Ako me sećanje ne vara, premijer je bio mnogo stariji od svog sina kada se ložio na XXL nacionalističke ideje. Nije to valjda bilo samo zato što nije voleo da čita? Mada, mnogi govore da je on poprilično načitan. Verujem u to i verujem da će ovaj konkretan odnos otac-sin biti u funkciji razvoja čitalačke aktivnosti mlađanog Vučića, kao osnove razumevanja političkog spektra. Ovo zvuči kao naziv doktorske teze.

Predsednik Nikolić je opet video Putina, legendu tu, druga i borca, džudistu tog i veštog lovca. Nisam nigde pročitao kako je do tamo doputovao. Da li se teleprontovao ili transportovao busom, vozom, auto-stopom ili onim avionom u čijoj se kabini kafenisalo do slobodnog pada?

Ali sam zato pročitao da je gospodin Bajatović kupio neke silne džipove, što uopšte nije loše. Bar na kopnu neka sve bude u fulu. Nebesa nisu naš teren, koliko god se tripovali da smo Nebeski Narod. I ko će kupovati džipove ako ne gospodin Bajatović? On mi baš liči na tipa koji ne može bez džipa. I onako, džip lako poleće i leti kroz proleće. Kad se seti neka sleti. Neka to bude leti, negde na nekoj superiška destinaciji.

Do tada proleće će doneti neke nove ljubavi, a sveži mirisi osunčanih dana će valjda otkloniti smrad iz afere "helikopter". Stvarno, kako je to završeno? Ako nije završeno, gde smo stali? Ili smo opet svi zajedno pali u ambis kratkog pamćenja?