Snage odane libijskom vođi Moameru Gadafiju uspele su da povrate potpunu kontrolu nad nekoliko ključnih gradova, uključujući naftnu luku Ras Lanuf, Tobruk, koji kontroliše pristup granici sa Egiptom, Zavijah i Misratu, javila je danas libijska državna televizija.
Snage odane libijskom vođi Moameru Gadafiju uspele su da povrate potpunu kontrolu nad nekoliko ključnih gradova, uključujući naftnu luku Ras Lanuf, Tobruk, koji kontroliše pristup granici sa Egiptom, Zavijah i Misratu, javila je danas libijska državna televizija.
Dopisnik AFP-a, međutim, izveštava da je Ras Lanuf još u rukama demonstranata, a isto su izjavili i stanovnici ovog grada agenciji AP. Rojters navodi da se Gadafijeve snage sada kreću ka najvećem uporištu pobunjenika, istočnom gradu Bengaziju, drugom po veličini gradu u zemlji.
Libijska državna televizija je izvestila da su pristalice Gadafija slavile uspešnu kontraofanzivu u svojim uporištima - Gadafijevom rodnom gradu Sirtu, u centralnom delu priobalnog pojasa, i u gradu Sebha, na jugu, kao i u samoj prestonici. S druge strane, AP javlja da se u Tripoliju rano jutros nekoliko sati čula teška artiljerijska paljba i da su pucnji odjekivali i u blizini Gadafijeve rezidencije, ali da za sada nije poznato ko je pucao.
Portparol vlade Abdel Madžid al Dursi izjavio je za američku agenciju da je u pitanju slavlje, ističući da su vladine snage preuzele kontrolu nad naftnom lukom Ras Lanuf. Opozicione snage su ovu luku zauzele u subotu, potiskujući pripadnike suprotnog tabora ka zapadu, dok su vladine snage upale tenkovima u zapadni grad Zavijah, gde je u borbama za kontrolu za dva dana poginulo najmanje 60 ljudi.
ne dize se on protiv amera, boli njega briga za njih, vec da saciva svoje nekoliko desetina milijardi tesko blago (samo mu gospodja ima 30 tona zlata - citaj danasnje 24 casa)... bas isto kao i vas voljeni zloba, koji se takodje tukao sa amerima.... stvarno se buzdovani (prazne tikve). neko od vas je na sajtu predlozio da se pokupite i da idete novom sadamu - zlobi da pomognete... kamo srece da to uradite, bilo bi manje budala ovde.
a kazu da mu je i povratak vrlo uspesan, ubija cak i trudnice... a eno ga i predlozio da se u parlamentu razgovara o njegovom odlasku.... ziveo gadafi, sadam, zloba i sve budale koje ga podrzavaju.
KonzorCIA-umi su malko loše procenili Gandalfove godine.
Orci i Bauci će ostati kratkih rukava.
Nadam se da će barem jedan od Gandalfijevih sinova da bude dovoljno mudar da nasledi oca.
1954. Gvatemala
Americka aviacija bombarduje Gvatemalu i uspeva da sruši s vlasti tadašnjeg predsednika (Jacobo Arbenz Guzmán 1913-1971) optuženog za komunizam jer je izvršio ekspropiaciju americke kompanije United Fruit.
1956. Egipat
Pritisak SAD na Francusku i Veliku Britaniju da povuku svoje trupe koje su pokušavale da sprece nacionalizaciju Sueckog kanala. Americka flota evakuiše nesto vise od 2000 svojih drzavljana iz zone.
1958. Liban
Americke trupe (oko 3000 marinaca) se iskrcavaju sa misijom da "zaštite živote svojih gradana i pomognu vladi Libana".
1961. Kuba
Neuspešan pokušaj oko 1500 kubanskih emigranata koje je organizovala CIA da se svrgne komunisticki režim Fidela Kastra iskrcavanjem u Zalivu Svinja. Americka intervencija završava potpunim neuspehom. (16-30.04.1961.)
1961-1973 Vijetnam
Slicno sukobu izmedu dve Koreje, SAD podržavaju Severni Vijetnam u borbi protiv komunistickog Južnog koji je podržavo SSSR. Upotreba najsavremenijeg (i najbrutalnijeg) naoružanja korišcenog i protiv civilnog stanovništva nije obezbedila pobedu SAD. Poraženi na domacem terenu od sopstenog javnog mnjenja i uz hiljade žrtava (oko 55000), definitivno se povlace iz Vijetnama.
1965. Dominikanska Republika
Americki predsednik Lindon Džonston, želeci da spreci uspon komunizma, izjavljuje da "nece tolerisati novu Kubu na Karibima" i interveniše, pomazuci sa oko 30000 marinaca da se uguši pobuna koja je trebalo da dovede na vlast legalno izabranog predsednika (Juan Bosch). Tako je i drugi deo ostrva koje dele dve države, Haití i Dominikanska Republika, samo cetiri godine kasnije, bio poprište nove intervencije Sjedinjenih Americkih Država.
1980. Iran
Posle upada iranaca u ambasadu SAD, bezuspešno je pokušana vojna operacija oslobadanja taoca.
1983. Liban
Napad protiv sirijske vojske koja je tada okupirala Liban kao odgovor na atentat protiv americkih interesa u Bejrutu.
1983. Granada
Ronald Regan, sa istim izgovorom kao 18 godina ranije Džonston, napada malu državicu izgubljenu u Karipskom moru. Legalno pokrice ovoj akciji dao je iznudjen poziv Organizacije karipskih zemalja, pošto je predsednik levicarske vlade ove mini-države ubijen u atentatu jedne ultra-desnicarske organizacije.
1986. Libija
Bombardovanje Tripolija i pokušaj ubistva Moamera el Gadafija, libijskog predsednika, zbog navodne umešanosti Libije u atentate protiv americkih interesa.
1989. Panama
Invazija Paname da bi se smenio Manuel Antonio Noriega, americki covek u zoni. Optužen je za trgovinu drogom, smenjen sa vlasti i uhapšen.
1991. Irak
Posle dugogodišnje vojno-politicke saradnje sa Sadamom Huseinom, narocito u ratu protiv Irana, SAD napadaju Irak pošto ovaj okupira Kuvajt. Osim nebrojenih irackih žrtava, desetine hiljada americkih i britanskih veterana i njihovih familija postaju prve masovne žrtve osiromašenog uranijuma koje su koristile Sjedinjene Americke Države u tom ratu. U toku narednih 12 godina Irak ce biti izložen brutalnim ekonomskim sankcijama koje su ostavile tragicne posledice, na prvom mestu visoku stopu mortaliteta medu najmladjima. Prema nekim podacima petoro od osmoro iracke dece ne doživi svoj deseti rodjendan zbog neuhranjenosti, bolesti (uglavnom potpuno izlecivim u drugim zemljama), kao posledica upotrebe (zabranjenog) osiromašenog uranijuma ili zbog incidenata sa nekom od mnogih neeksplodiranih mina "posejanih" u toku rata. Svemu tome treba dodati da je polovina teritorije Iraka bila pretvorena u zone zabrane letova (na severu kurdska i na jugu šiitska) i da je zemlja tokom svih ovih godina bila konstantno bombardovana od strane americko-britanskog vazduhoplovstva. U tim uslovima Irak se pretvorio u "pretnju svetskom miru" sto je bilo dovoljno da se u martu 2003. zapocne nova agresija na ovu zemlju.
1992. Somalija
Pod izgovorom pomoci raznim nevladinim-humanitarnim organizacijama dolazi do ovog bezuspešnog pokušaja mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje koji je ostao ovekovecen na filmskom platnu kao "Black Hawk Down" Ridlija Skota (Ridley Scott).
1994. Haiti
Još jedna u nizu intervencija da bi se "obnovila demokratija".
1998. Sudan
Bombardovanje i potpuno uništenje farbrike lekova sa izgovorom da se radi o fabrici hemijskog naoružanja. Desetine hiljada mrtvih kao posledica nedostatka lekova u celoj zemlji. Cak ni posle potpuno jasnog dokazivanja da se nije radilo o fabrici oružja, nije došlo do bilo kakvog izvinjenja ili ekonomske nadoknade za pocinjenu štetu.
2001. Avganistan
Napad na Avganistan uz zahtev da se preda Usama Bin Laden, bivši americki covek koji je optužen da stoji iza atentata u Njujorku i Vašingtonu 2001 godine.
Ovoj nepotpunoj listi trebalo bi dodati umešanost SAD u svrgavanje legalno izabranih vlada, uspostavljanje satelitskih, cesto diktatorskih režima, finasiranje pobunjenickih pokreta (u slucaju Nikaragve sa novcem dobijenim trgovinom drogom) nebrojeno kršenje rezolucija UN.... Dragi prijatelj šiptara sa Kosmeta Ricard Holbruk zna dobro šta znaci kršiti te rezolucije; u doba Džimija Kartera bio je kreator politike SAD za Aziju i Pacifik kada je Indonezija vršila genocid u Istocnom Timoru. Americka administracija je ne samo podržavala tu agresiju nego je i prodavala oružje uprkos embarga UN. Kada se 1999. godine Istocni Timor vratio na naslovne strane svetske štampe, Holbruk ja vec bio "u drugom filmu", nažalost sa slicnim završetkom.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Direktorica Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) Jelena Perović puštena je sinoć da se brani sa slobode, a ta odluka je doneta nakon saslušanja kod sudije za istragu Višeg suda Suzane Mugoše.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns upozorio je da postoji "realan rizik" da bi Ukrajinci mogli da izgube rat od Rusije na bojnom polju do kraja 2024. godine.
Francuska policija uhapsila je muškarca koji je pretio da će se razneti u iranskom konzulatu u Parizu, javlja Rojters pozivajuci se na policijske izvore.
Ustavni sud Hrvaske odlučio je danas da predsednik te države i premijerski kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović ne može da bude mandatar za sastav nove vlade ni premijer.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je danas da nije bilo štete na iranskim nuklearnim postrojenjima posle izraelskom napada na grad Isfahan.
Ruski vojni avion, bombarder Tu-22M3, srušio u okrugu Krasnogvardejsk, u južnom ruskom regionu Stavropolj, a piloti su se katapultirali, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Izrael je rano jutros napao Iran, a u blizini grada Isfahana i Tabriza na severozapadu zemlje čuo se zvuk eksplozija zbog aktiviranja protivvazdušne odbrane, javili su iranski mediji.
Lideru regionalnog ogranka nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Bjornu Hokeu danas je počelo suđenje jer je koristio nacistički pozdrav.
Direktorki Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) Jeleni Perović koja je u sredu uhapšena po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), određeno je zadržavanje do 72 sata.
Predsednik Hrvatske i premijerski kandidat Socijaldemoratske partije (SDP) Zoran Milanović izjavio je danas da su u toku razgovori o sastavljanju parlamentarne većine.
Nemačko tužilaštvo je danas saopštilo da su dva muškarca Diter S. i Aleksandar J. uhapšeni zbog sumnje da su ruski špijuni koji su pripremali bombaške napade u Nemačkoj.
Evropska unija odlučila je da uvede nove sankcije Iranu, usmerene protiv proizvođača dronova i raketa, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
U sedištu UN u Njujorku održane su neformalne konsultacije, iza zatvorenih vrata, o nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Dva pripadnika poznate kriminalne bande Bišnoi iz Indije pucali su na stan poznatog bolivudskog glumca Salmana Kana iz osvete što je on ubio dve antilope.
.jpg "Direktorka Agencije za sprečavanje korupcije Crne Gore puštena da se brani sa slobode")
.jpg "IAEA: Nema štete na iranskim nuklearnim lokacijama, pažljivo pratimo situaciju")
Komentari 4
janko
a kazu da mu je i povratak vrlo uspesan, ubija cak i trudnice... a eno ga i predlozio da se u parlamentu razgovara o njegovom odlasku.... ziveo gadafi, sadam, zloba i sve budale koje ga podrzavaju.
Salamander
Orci i Bauci će ostati kratkih rukava.
Nadam se da će barem jedan od Gandalfijevih sinova da bude dovoljno mudar da nasledi oca.
Dragan
Americka aviacija bombarduje Gvatemalu i uspeva da sruši s vlasti tadašnjeg predsednika (Jacobo Arbenz Guzmán 1913-1971) optuženog za komunizam jer je izvršio ekspropiaciju americke kompanije United Fruit.
1956. Egipat
Pritisak SAD na Francusku i Veliku Britaniju da povuku svoje trupe koje su pokušavale da sprece nacionalizaciju Sueckog kanala. Americka flota evakuiše nesto vise od 2000 svojih drzavljana iz zone.
1958. Liban
Americke trupe (oko 3000 marinaca) se iskrcavaju sa misijom da "zaštite živote svojih gradana i pomognu vladi Libana".
1961. Kuba
Neuspešan pokušaj oko 1500 kubanskih emigranata koje je organizovala CIA da se svrgne komunisticki režim Fidela Kastra iskrcavanjem u Zalivu Svinja. Americka intervencija završava potpunim neuspehom. (16-30.04.1961.)
1961-1973 Vijetnam
Slicno sukobu izmedu dve Koreje, SAD podržavaju Severni Vijetnam u borbi protiv komunistickog Južnog koji je podržavo SSSR. Upotreba najsavremenijeg (i najbrutalnijeg) naoružanja korišcenog i protiv civilnog stanovništva nije obezbedila pobedu SAD. Poraženi na domacem terenu od sopstenog javnog mnjenja i uz hiljade žrtava (oko 55000), definitivno se povlace iz Vijetnama.
1965. Dominikanska Republika
Americki predsednik Lindon Džonston, želeci da spreci uspon komunizma, izjavljuje da "nece tolerisati novu Kubu na Karibima" i interveniše, pomazuci sa oko 30000 marinaca da se uguši pobuna koja je trebalo da dovede na vlast legalno izabranog predsednika (Juan Bosch). Tako je i drugi deo ostrva koje dele dve države, Haití i Dominikanska Republika, samo cetiri godine kasnije, bio poprište nove intervencije Sjedinjenih Americkih Država.
1980. Iran
Posle upada iranaca u ambasadu SAD, bezuspešno je pokušana vojna operacija oslobadanja taoca.
1983. Liban
Napad protiv sirijske vojske koja je tada okupirala Liban kao odgovor na atentat protiv americkih interesa u Bejrutu.
1983. Granada
Ronald Regan, sa istim izgovorom kao 18 godina ranije Džonston, napada malu državicu izgubljenu u Karipskom moru. Legalno pokrice ovoj akciji dao je iznudjen poziv Organizacije karipskih zemalja, pošto je predsednik levicarske vlade ove mini-države ubijen u atentatu jedne ultra-desnicarske organizacije.
1986. Libija
Bombardovanje Tripolija i pokušaj ubistva Moamera el Gadafija, libijskog predsednika, zbog navodne umešanosti Libije u atentate protiv americkih interesa.
1989. Panama
Invazija Paname da bi se smenio Manuel Antonio Noriega, americki covek u zoni. Optužen je za trgovinu drogom, smenjen sa vlasti i uhapšen.
1991. Irak
Posle dugogodišnje vojno-politicke saradnje sa Sadamom Huseinom, narocito u ratu protiv Irana, SAD napadaju Irak pošto ovaj okupira Kuvajt. Osim nebrojenih irackih žrtava, desetine hiljada americkih i britanskih veterana i njihovih familija postaju prve masovne žrtve osiromašenog uranijuma koje su koristile Sjedinjene Americke Države u tom ratu. U toku narednih 12 godina Irak ce biti izložen brutalnim ekonomskim sankcijama koje su ostavile tragicne posledice, na prvom mestu visoku stopu mortaliteta medu najmladjima. Prema nekim podacima petoro od osmoro iracke dece ne doživi svoj deseti rodjendan zbog neuhranjenosti, bolesti (uglavnom potpuno izlecivim u drugim zemljama), kao posledica upotrebe (zabranjenog) osiromašenog uranijuma ili zbog incidenata sa nekom od mnogih neeksplodiranih mina "posejanih" u toku rata. Svemu tome treba dodati da je polovina teritorije Iraka bila pretvorena u zone zabrane letova (na severu kurdska i na jugu šiitska) i da je zemlja tokom svih ovih godina bila konstantno bombardovana od strane americko-britanskog vazduhoplovstva. U tim uslovima Irak se pretvorio u "pretnju svetskom miru" sto je bilo dovoljno da se u martu 2003. zapocne nova agresija na ovu zemlju.
1992. Somalija
Pod izgovorom pomoci raznim nevladinim-humanitarnim organizacijama dolazi do ovog bezuspešnog pokušaja mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje koji je ostao ovekovecen na filmskom platnu kao "Black Hawk Down" Ridlija Skota (Ridley Scott).
1994. Haiti
Još jedna u nizu intervencija da bi se "obnovila demokratija".
1998. Sudan
Bombardovanje i potpuno uništenje farbrike lekova sa izgovorom da se radi o fabrici hemijskog naoružanja. Desetine hiljada mrtvih kao posledica nedostatka lekova u celoj zemlji. Cak ni posle potpuno jasnog dokazivanja da se nije radilo o fabrici oružja, nije došlo do bilo kakvog izvinjenja ili ekonomske nadoknade za pocinjenu štetu.
2001. Avganistan
Napad na Avganistan uz zahtev da se preda Usama Bin Laden, bivši americki covek koji je optužen da stoji iza atentata u Njujorku i Vašingtonu 2001 godine.
Ovoj nepotpunoj listi trebalo bi dodati umešanost SAD u svrgavanje legalno izabranih vlada, uspostavljanje satelitskih, cesto diktatorskih režima, finasiranje pobunjenickih pokreta (u slucaju Nikaragve sa novcem dobijenim trgovinom drogom) nebrojeno kršenje rezolucija UN.... Dragi prijatelj šiptara sa Kosmeta Ricard Holbruk zna dobro šta znaci kršiti te rezolucije; u doba Džimija Kartera bio je kreator politike SAD za Aziju i Pacifik kada je Indonezija vršila genocid u Istocnom Timoru. Americka administracija je ne samo podržavala tu agresiju nego je i prodavala oružje uprkos embarga UN. Kada se 1999. godine Istocni Timor vratio na naslovne strane svetske štampe, Holbruk ja vec bio "u drugom filmu", nažalost sa slicnim završetkom.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar