Prikrivena diskriminacija žena u Vojsci Srbije

Međutim, kako ističu sagovornici Danasa, situacija je mnogo bolja nego što je to bio slučaj ranijih godina, te je sve više pozitivnih primera, a i Vojska pokušava da se izbori sa diskriminacijom.

Prema mišljenju Vladimira Barovića sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ne postoji otvorena diskriminacija žena.

"Ovde je reč o diskriminaciji u vezi sa pojedinim dužnostima, koje žene zbog materijalnih sredstava ne mogu da obavljaju. Pre svega, mislim na ronilačku profesiju, gde ne postoje odvojene prostorije za presvlačenje. Međutim, i to će u budućnosti biti prevaziđeno", objašnjava Barović. Da žene mogu same da se izbore za sebe, dodaje, dokaz su tri kadetkinje koje su ove godine bile najbolje. Barović smatra da što više bude pozitivnih primera, sve će manje biti prostora za direktnu, a još više za indirektnu diskriminaciju.

Dragana Petrović, ekspertkinja za rodne politike, kaže da se Vojska trudi da izađe na kraj sa diskriminacijom i dodaje da postoji stereotipno mišljenje koje proizilazi iz našeg patrijarhalnog identiteta - da žena nije dovoljno sposobna za vojsku ili da može da radi samo određene vojne poslove.

"Tu je i strah da će dolaskom žena oslabiti neke vojne jedinice, da će vojničko drugarstvo biti razbijeno novim faktorom sa kojim oni ne znaju da izađu na kraj. Međutim, mislim da je to stvar koja polako prolazi", objašnjava Petrovićeva. Ona dodaje da se žene u svim društvenim oblastima bore sa "staklenim plafonom" i osvajanjem prostora.

Nataša Milojević, predsednica Fonda socijalne i demokratske inicijative (FOSDI), ističe da ako neko vojno lice, bez obzira na pol, kaže da nema diskriminacije onda ili nije iskren ili nije svestan da je diskriminisan. "Važno je istaći da je ovde reč o diskriminaciji protiv ličnosti, a ne protiv hijerarhije. Kada razgovaramo sa ženama u vojsci, naravno da će nam reći da nema diskriminacije ili vrlo taktično da je ima", ukazuje ona.

Pukovnik Katarina Štrbac objašnjava da je u vojsci počela da radi 1989, i ističe da joj nije bilo lako, da je bila diskriminisana, kao i njene koleginice, jer, na primer, nije mogla da konkuriše na određena radna mesta. Danas je, dodaje, situacija mnogo drugačija, i upravo je to doprinos ravnopravnosti. Kako kaže, i dalje postoji skrivena diskriminacija i dodaje da će morati da prođe mnogo vremena da se to promeni.

"Nažalost, o diskriminaciji se ne govori, ljudi se boje da o tome pričaju. Ali nije diskriminacija u vojsci ništa veća od te tzv. skrivene diskriminacije na drugim mestima. Koliko je žena na direktorskim pozicijama u javnim preduzećima? Koliko je žena na mestima načelnika uprava u MUP, Ministarstvu odbrane? Generalno, problem je društva, a ne samo vojske. Nismo mi nikakav izuzetak u odnosu na većinu zemalja", ističe pukovnik Štrbac.