Ovo nije prvi put da se rasprava o ovoj temi odlaže, naime, članovi najvišeg stručnog tela Univerziteta to čine već šest meseci, prebacujući ovaj problem na neku od narednih sednica. Ovakvo postupanje mnogi tumače odsustvom želje da se profesori obračunaju sa "mangupima" u svojim redovima. Prorektorka za međunarodnu saradnju beogradskog univerziteta Ivanka Popović poručila je da će se o ovoj temi raspravljati uskoro.
Kako nezvanično saznaje Danas, osporeni doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog nije jedini "vruć krompir" za Beogradski univerzitet. U međuvremenu je stiglo još nekoliko anonimnih prijava, ali reč je o doktorskim disertacijama osoba koje nisu zaposlene na univerzitetu.
Popović je podsetila da je prva verzija pravilnika o utvrđivanju plagijata bila na dnevnom redu Senata u decembru prošle godine, ali se od tada o njoj nije razgovoralo, nego je tačka odložena. Rektor Beogradskog univerziteta Vladimir Bumbaširević poručio je da je ovoliko kašnjenje proizvod primedbi mnogih fakulteta na predloženi pravilnik.
Na pitanje da li odugovlačenje ukazuje da na fakultetima postoji otpor da se ovo pitanje reši, posebno jer javnost čeka epilog procene doktorske disertacije Siniše Malog, prorektorka je odgovorila da "upravo to što se fakulteti time bave detaljno pokazuje njihovu želju da se stvari suštinski promene, kako bi se univerzitet izborio sa ovim neprijatnim problemima".
Podsećamo da je Fakultet organizacionih nauka odbacio navode da je doktorat Malog, koji je stekao na toj visokoškolskoj ustanovi, plagijat. Slučaj je potom došao na Veće naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka, gde je zaustavljen, uz obrazloženje da nema jasno napisane procedure, a nju treba da definiše upravo pravilnik o utvrđivanju plagijata, koji ne postoji.
Član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović poručio je da je iluzorno očekivati da na nacionalnom nivou postoji telo za otkrivanje plagijata i da to nije praksa ni u svetu. "Čak i kada bi postojalo takvo telo, ono bi bilo relativno usko, pa bi se morali angažovati eksperti sa strane, a tu nastaje problem. Ljudi neće da se mešaju, jer šta god da kažu biće na udaru kritika. To smo imali priliku da vidimo nedavno sa poništenim konkursom za nauku. Mislim da u načnoj zajednici ima mnogo sujete, što se odražava i na prijavljivanje i otkrivanje plagijata", navodi Popović.
On je dodao da su programi za otkrivanje plagijata nepouzdani, jer oni ukazuju na preveliki broj spornih situacija koje ne moraju da budu tačne.
"Vi nešto citirate i to program prepozna kao plagijat, ali taj naučni rad moraju da pogledaju stručnjaci za datu oblast. U različitim naukama postoje vrlo različiti sistemi pisanja naučnih radova. Kod prirodnih je uglavnom mnogo formula sa malo teksta, pa su i radovi kraći, u društveno-humanističkim naukama je drugačije. Teško je sve te različite situacije staviti u jedan pravilnik, ma kako to javnosti izgledalo jednsotavno", zaključuje Popović.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
Komentari 1
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar