Često se ističe podatak da je u Srbiji za 25 godina sindikalnog pluralizma formirano preko 24.000 sindikata.
Najveći broj njih ima pečat, potpis i žiro račun, ali ipak osnovnu ulogu zaštite radnika ne ostvaruje. Marginalizacija sindikata dovela je do toga da se izmene Zakona o radu iz 2014. godine, kojima su se protivili svi sindikati, donesu bez konsultacije sa radnicima, koji su zbog toga nekoliko puta izlazili na ulice.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić uzrok slabosti sindikalnih organizacija pronalazi u politici.
- Ovo je zemlja u kojoj politika drži nož i pogaču. Ako pričamo o realnoj slici Srbije, onda moramo priznati da su sve instance u društvu koje se bore za prava stanovnika ove zemlje, uključujući i radničke sindikate, na nuli ili tik iznad nule. Kod nas uopšte nije nemoguća misija da se donese zakon bez javne rasprave. Sam položaj nam je težak, jer se borimo sa Vladom na jednoj strani, koja donosi zakon kojim se umanjuju prava radnika, a sa druge strane imamo problem sa poverenjem građana, koji smatraju da im sindikati nisu od pomoći - objašnjava Milić za 021.
Međutim, pored politike, problem je i u razjedinjenosti sindikata, koja je upravo proizvod njihovog velikog broja. Iako u Srbiji postoji nekoliko velikih sindikata, u koje su integrisani manji, deluje kao da to nije dovoljno da se uslovi u kojima radnici rade dovedu do evropskog standarda.
Na potrebu za ukrupnjavanjem sindikata ukazao je nedavno i ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin. Iako je na Prvom kongresu Konfederacije slobodnih sindikata ministar ukazao da su država i sindikati na istoj strani, takav utisak se ne stiče ukoliko se u obzir uzme to da upravo Zakon o radu, prema kojem je dovoljno svega tri radnika za osnivanje sindikata, pospešuje usitnjavanje sindikalnih organizacija.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za 021.rs ocenjuje ovakve poruke Vulina lepim, ali ukazuje upravo na probleme u zakonskoj regulativi.
- Ministar Vulin se na kongresu dva puta obraćao, prvi put nije spominjao ujedinjenje sindikata, ali je to učinio drugi put, nakon što je saslušao predstavnike ostalih organizacija. Dakle nije to njegova želja ili savet za ujedinjenjem, nego odbrana stava i politike. Pre svega bitno je da se unesu izmene u zakon, jer smo mi prisiljeni da svaku našu članicu registrujemo u ministarstvo i od nje pravimo nezavisno pravno lice. Sa druge strane, bitno je razumeti to da sindikati dele sudbinu države i da je potpuno iluzorno očekivati da imamo dobro organizovane sindikate, ako nam država i društvo nisu takvi - ističe Savić koju ne čudi da se forsira takav zakon, jer, kako kaže, nijednoj vlasti nije u interesu da ima jake sindikate.
Na potrebu za izmenom zakonske regulative ukazao je i Milić, a razlog pronalazi u lakoći manipulisanja sindikatima i radnicima.
- Nama nije strano da kada se sindikat bori za nešto u firmi, direktor oformi svoj sindikat i na taj način štiti svoje interese. Takođe se dešava da političke partije osnivaju sindikalne organizacije i na taj način iskorištavaju radnike zarad nekih svojih ciljeva. Tu si i individualisti, a kod sindikata je bitan kolektiv. Mi moramo konačno da iskritalizujemo koje su tu reprezentativne organizacije koje se zaista bore za prava radnika - komentariše naš sagovornik.
Zaboravljamo na radnike
Decenijom sankcija, a potom i decenijom tranzicije, profil radnika u Srbiji se drastično promenio. Broj industrijskih radnika, koji su činili osnov sindikata, konstantno se smanjuje usled deindustrijalizacije.
Sve više je onih koji će, kako bi imali bilo kakav izvor prihoda, prihvatati nesigurne poslove ili minimalnu nadnicu. Pri tome, o svojim pravima i zaštiti uopšte ne razmišljaju.
Ove osobina modernog srpskog radnika ispoljila se i pre nekoliko godina kada je Srbija odlučila da se reklamira na kanalu CNN, predstavljajući se kao se kao zemlja jeftine radne snage. Takva slika ne čudi sociologa Vojislava Bekvalca.
- Takvoj slici doprinosi novi Zakon o radu, koji u potpunosti odražava potrebu neoliberalnog kapitalizma za potpunom eksploatacijom radnika. To se dešava u momentu kada više nije u stanju da ostvari profitabilnost koju je zamislio - objašnjava Bekvalac za 021.rs.
Ranka Savić upozorava da se vlast u trci za novim investicijama ispušta iz vida običnog čoveka, i ne pita da li on radi za 15.000 ili 20.000 dinara.
- Borimo se sa tim da se smanji nezaposlenost, da se otvore radna mesta, što svakako podržavam, ali se ne sme zaboraviti da je radnik sa minimalcem u Srbiji i dalje ugrožen. On je i dalje socijalni slučaj koji ima privid radnog mesta i zaposlenja. Ako tako gledamo, ispostavlja se da je vlasti bitniji statistički podatak, nego kvalitet života njenog građanina. Imamo slučajeve da radnik odmah na početku potpisuje ugovor o raskidu radnog odnosa, toga zaista nema nigde, on tako postaje jedan rob u potpunoj milosti ili nemilosti poslodavca. Samo jedan mrki pogled je dovoljan da taj radnik dobije otkaz, a da ostane bez otpremnine. Ljudi se otpuštaju svakodnevno i konstantno traže pravnu pomoć - zabrinuta je Savić.
Naša sagovornica dodaje da je pitanje vremena kada će se radnici odvažiti da svoja prava potraže kroz masovne proteste na ulici.
- Znam da sada sve to izgleda neverovatno, ali sam ubeđena da ćemo i mi imati neki 'francuski scenario'. Za 2018. godinu nam spremaju nove izmene Zakona o radu i potpuno sam sigurna da će se to odvijati nauštrb zaposlenih. To se sve odvija kroz priču usklađivanja naših zakona sa evropskim, a previđa se jaz između životnog standarda evropskog i srpskog radnika. Dakle, sigurno je da takve male plate, otkazi, socijalna slika koja je svakim dan sve gora, može da dovede do iskazivanja nezadovoljstva na ulicama - upozorava Rakić za 021.
Iako su predstavnici sindikata rešenje uvideli u ukrupnjavanju sindikata, promeni zakonske regulative, te kristalizovanju reprezentativnih sindikata, Vojislav Bekvalac ističe da je neophodna reorganizacija samih sindikata.
- Smatram da bi dobar model bio formiranje teritorijalnih sindikata. Na primer, sindikat Novog Sada, koji će uključiti ne samo zaposlene, nego i one koji rade na crno, koji su eksploatisani na minimalcu. Na taj način bili bismo u stanju da podignemo socijalni nivo integrisanosti, time bi građani i radnici mogli da zaštite svoje prava - zaključuje Bekvalac za 021.rs.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 7
Sažeto
Nisu problem sindikati. Uvek su bili neradnički.
Problem je vlast. Jer je sluga okupatora.
Nekada nije bila. Pa smo bili ljudi i živeli kao ljudi.
Sve se menja samo onda, kada narod prestane da trpi.
Mile
radnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar