Ko prizna krivicu, manje plaća kazne za prekršaje

Na mesečnom nivou, doskora je sklapano po 1.000 i manje sporazuma, a sada ova brojka dostiže 5.000. Samo u glavnom gradu ukupno je sklopljeno 19.000 sporazuma, od čega dve trećine od marta, kaže Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu.

"Osim restriktivnih mera prema onima koji izbegavaju odgovornost, zakon pruža i neke pogodnosti za građane koji uredno izmiruju obaveze i odazivaju se na sudske pozive, a takvih je više od 90 odsto", kaže Pašalić. Jedna od njih je pojednostavljena procedura prilikom sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja.

Mada je institucija ovog sporazuma prilično zaživela, mnogi i dalje ne znaju kakav je tačno postupak. "Kada građanin sazna da je protiv njega pokrenut prekršajni postupak, odnosno kada dobije poziv, od tog trenutka pa do donošenja prvostepene presude on može da podnese zahtev za sklapanje sporazuma o priznanju prekršaja. To može da uradi bukvalno istog dana kada dobije poziv. Ukoliko je u pitanju saobraćajni prekršaj, podnosi ga saobraćajnoj policiji, a ako je komunalni, nadležnoj inspekciji", objašnjava Pašalić.

Zahtev za potpisivanje sporazuma može da podnese i podnosilac prijave, odnosno MUP ili inspekcija. Sporazum se može odnositi na svaku vrstu prekršaja, osim na prekršaje za koje je predviđeno kažnjavanje prekršajnim nalogom i na fiksne kazne.

Pošto je ceo sistem umrežen, mogućnost sklapanja sporazuma pokriva celu Srbiju. To, konkretno znači da neko ko učini prekršaj u Užicu može da se dogovori da se sklapanje sporazuma obavi u Beogradu, ukoliko tu živi, da se ne bi dodatno izlagao trošku i putovao u drugi grad. "Ovaj sporazum je moguć kada je neko ko je učinio prekršaj svestan svoje krivice i želi brzo, zakonito i efikasno da reši svoj problem. On će ponuditi sporazum i, ukoliko ovaj bude prihvaćen, siugurno će dobiti i manju novčanu kaznu nego u redovnom postupku i manji broj dana zabrane upravljanja motornim vozilom", kaže Pašalić.

U odnosu na prethodni period, sud sada više ne zakazuje pretrese i ne ocenjuje da li je potpisani sporazum pravedan, ako se već podnosilac prijave saglasio da su se stekli uslovi za njegovo sklapanje. On sada, prema Pašalićevim rečima, samo brine o tome da li je okrivljeni dao izjavu, da li je svestan posledica sporazuma i da je nije slučajno dao u zabludi ili pod prinudom.